Ново истраживање показује да би сићушни древни морски организми могли имати велики утицај на будуће сеизмичке догађаје.
Зона субдукције Хикуранги највећи је расед у близини Новог Зеланда и може узроковати снажне потресе магнитуде 8 и више. Ново истраживање показује да би сићушни древни морски организми могли имати велики утицај на будуће сеизмичке догађаје. Наиме, стручњаци који проучавају ову област открили су да наслаге калцита, које су иза себе оставили једноћелијски морски организми пре неколико десетака милиона година, могу контролисати јачину кретања и трења између пацифичке и аустралијске плоче.
Kључно питање је хоће ли се овај калцит отопити, објашњавају научници. Ако се отопи, плоче ће лакше клизити једна поред друге. Уколико не, то ће блокирати кретање плоча, при чему ће доћи до накупљања енергије која ће се касније ослободити у изненадном налету. „Kалцит се отапа брже када је под великим притиском и нижим температурама. Лакше се отапа при ниским температурама, рецимо на собној температури, а теже како температура расте; примерице дубље у Земљи”, рекла је геолошкиња Каролин Болтон са Убиверзитета Te Herenga Waka – Victoria на Новом Зеланду.
У зонама субдукције температура поступно расте с дубином, загревајући се сваког километра за око 10 Целзијусових степени. Наслаге калцита које се не отопе могле би имати значајан учинак на кретање раседа, пише Science Alert. С обзиром на то да је јако тешко доћи до самог раседа и да је за то потребна скупа опрема за бушење, истраживачи су анализирали изложене слојеве вапненца и тамних седиментних стена на обали Северног острва јер тамошње стене садрже калцит из морских организама (фораминифере). Сада остаје питање колико тог калцита лежи у зони субдукције и у каквом је стању.
„Kоличина и стање калцита могу дати одговор на питање колико би следећи потрес могао бити јак”, објаснила је Болтон. Геолози знају мање о зони субдукције Хикуранги него о другим раседима на Новом Зеланду јер га не могу испитати изблиза. Подаци о пређашњим потресима нису тако свеобухватни, што отежава предвиђање следећег великог. Научници наводе да постоји 26 посто шансе за велики потрес у следећих 50 година дуж овог раседа, а он би могао изазвати огроман цунами. У игри су разни фактори, али истраживање показује како помицање плоча може бити споро и лагано или брзо и јако, па ћемо што више знамо о подморском гомилању калцита боље схватити шта нас чека.
„Замислите, ови сићушни давно мртви организми могу утицати на међусобно деловање две огромне тектонске плоче”, закључила је Болтон. Истраживање под насловом Observational and theoretical evidence for frictional-viscous flow at shallow crustal level објављено је у часопису Lithos.
(Индекс)
