МЕЂУ ИЗМЕЂУ

НАГРАДЕ TOP100CIO

Признања (Интернет огледало)

Због тренутног стања с ковидом-19, догађај који је требало да се одржи почетком маја 2020. године, померен је на 8. октобар. При томе је скраћен – од целе манифестације с презентацијама компанија остала је свечана вечера на којој се традиционално додељују награде за постигнућа у информатици и телекомуникацијама (ICT).

Последњег дана зеленог појаса у трећем таласу ковида-19, манифестација је одржана на броду Јахтинг клуба Kеј. На скупу је било мање од 50 званица, сагласно важећој епидемиолошкој ситуацији. Програм је водила Ивана Миленковић. Скуп је препознао колико је улога CIO-а у данашњем пословању важна. Иако су пројекти везани за тимове, основни циљ овог догађаја био је истицање значаја ICT одељења у компанијама и важност руководилаца од којих углавном зависи како ће се и којом динамиком обављати дигитална трансформација на домаћем тржишту после ковида-19. Да ли ће пут ка дигиталној економији Србије бити савремени аутопут или трновита стаза пуна препрека и замки у директној је вези с њиховим успехом у раду. Скуп су поздравили оранизатор Петар Kочовић и капетан Петар Ђорђевић.


Петар Kочовић

Жири је радио у саставу: професор др Божидар Раденковић са Факултета организационих наука, доктор Владан Пантовић из Центра за дигитално пословање, Милован Матијевић из фирме Mineco и професор др Драган Ћосић.

У првој категорији су били пројекти завршени 2019. године. Једну од три награде добио је др Михаило Јовановић из Kанцеларије за информационе технологије за пројекат Електронске управе. Следећу награду у истој категорији добио је Дарко Савић, помоћник извршног директора Сектора за наплату путарине Србија пута, који у ЈП „Путеви Србије водио пилот пројекат контроле коришћења аутопута с наплатом на деоници Београд-Ниш. У истој категорији додељена је још једна награда. За пројекат MONDO, који је стално у развоју, али је пуну имплементацију доживео 2019. године, а награду је добио Стефан Томашевић из компaније Wireless Media, чланице Adria Media Grupe.

У категорији два, а то су пројекти који су превазишли стартап фазу, нашао се пројекат компаније QA Cube из Новог Сада. Вођа пројекта је Марко Миликић, а значај тога препознала швајцарска USB банка која га и сама користи у области извештавања. Стога се он с правом може назвати светски, а наш”.


Марко Миликић

Трећа категорија припала је стартап компанијама, ту је посао жирију био најтежи. Ипак ServerBytes из Ниша и Филип Павловић с правом добијају ову награду. Избор је отежавала и чињеница да фирма има два равноправна оснивача. Филип Павловић је један од два оснивача и CIO компаније, а главни задатак му је да ради на развоју производа, маркетингу и продаји. У својој каријери је радио на развоју софтвера, био је архитекта софтвера и роководилац пројеката. Док је радио на развоју игара, уочио је прилику да унапреди алате за игрице. То му је касније омогућило да оснује SrverBytes.


Предраг Спасојевић (Дигитком) и Филип Павковић

Четврта категорија била је намењена ICT инфлуенсерима, а награда је заслужено отишла ветерану Милану Брујићу из компаније „Поште Србије за смео подуват из давне 1983. године када је одлучено да се финансира домаћи развој шалтерског рачунарског системa. Тако је Србија, прва у Европи, имала ово решење и то пар година пре Поште Немачке. Детаље из тог времена евоцирао je Драган Праштало из Енергодате, прошлогодишњи добитник у истој категорији која је направила први систем.


Драган Праштало и Милан Брујић

Последња награда била је у категорији ICT новинарства, која носи име непоновљивог Зорана Модлија, који нас је ове године прерано напустио. Био је српски новинар, водитељ, радијски диск-џокеј, пилот и инструктор летења. Током осамдесетих водио је радијску емисију „Вентилатор 202, у којој се први пут чуло шкрипање и цврчање рачунарских програма када је Дејан Ристановић донео једну рутину за рачунар „спектрум на магнетској касети. Почетком 1984. године у етар су емитовани програми за први домаћи рачунар у самоградњи „галаксија. Од тада његове рокенрол радијске емисије добијају нов призвук високих технологија, а он за себе каже да је радио-хакер. Вођење „Вентилатора завршио је 1987. и посветио се каријери пилота на великим путничким авионима. Последње IT емисије које је водио и уређивао приказиване су на малом екрану у Поларотору.

С допуштењем породице, од ове године награда за животно дело и утицај на развој ICT-а носи његово име и додељује се први пут. Овог пута, а таква ће бити пракса и убудуће, признање се додењује према посебним критеријумима. Ове године заслужено га је добио Станко Стојиљковић, главни уредник научног магазина „Галаксија.

Спонзори догађаја биле компаније Центили и ЕнелПС из области ИKТ-а и Будимка, која је свим гостима поделила пригодне поклоне соковима и џемовима, и винарија Бикицки у чијем асортиману вина су уживали присутни. На овом догађају је било обавезно ношење маски, а спонзор је била компанија CCSS. Електронске дисплеје обезбедила је компанија Дигитком.

(Интернет огледало)

О аутору

Stanko

1 коментар

  • Negde pri dnu vesti piše da je glavni urednik Galaksije prvi novinar koji je poneo nagradu Zoran Modli za IT. Čestitam, iako mi nije jasno zašto je to sakriveno.

Оставите коментар