MEĐU IZMEĐU

NAJBOLJI INOVATOR

728 pregleda
Đorđe Ogrizović (Foto Kuća dobrih vesti)

Njegov rad je prepoznala kao značajan i. Zahvaljujući istraživanju „Prečišćavanje vode zagađene fenolom procesom hidrodinamičke kavitacije”, Svetska organizacija za zaštitu intelektualne svojine progasila je Đorđa Ogrizovića za najboljeg mladog naučnika inovatora.

Da je Srbija rasadnik sportista i uspešnih matematičara to smo znali, ali ovih dana dobijamo gotovo svakodnevno potvrdu da je to slučaj i sa naučnicima. O Magdaleni Đorđević smo već pisali, drugi mediji su pisali o ladom naučniu iz Kovina – Dušanu Kolarskom, koji radi u timu nobelovca Bernarda Feringe. A mi ćemo Vam pisati o Đorđu Ogrizoviću, mladom naučniku, osamnaestogodišnjem učeniku gimnazije u Beogradu koji je nedavno učestvovao na Svetskoj olimpijadi mladih naučnika u Rumuniji i osvojio zlatnu medalju.

Fenol se godišnje proizvede
u velikim količinama (preko
6 miliona tona godišnje), a
smrtonosan je po čoveka pri
veoma niskim koncentracijama.

Možda upravo ovi rezultati naših naučnika koji se nižu jedan za drugim šalju jednu poruku društvu da treba više ulagati u nauku u Srbiji. Ako to ne čuje, ne želi država ili hajde da ne grešimo dušu, nije u mogućnosti, možda treba da to budete Vi dragi čitaoci, kao pojedinci koji raspolažete određenim kapitalom ili društveno odgovorne kompanije. Industrijalac Morgan je ulagao u radove Nikole Tesle, što ne biste i Vi? Za dobrobit čovečanstva, za ostavštinu na kojoj će buduće generacije biti zahvalne….

Zamislite na trenutak – kada bi se ova tri naučna uma spojila u jednom naučnom srpskom timu, šta bi stvorili, šta bi nastalo – za Srbiju? Staćemo ovde sa svojim promišljanjem. Dovoljno smo Vam rekli, a i Vi dovoljno znate sve o statusu naučnika u našoj zemlji, problemima finansiranja njihovih projekata i uslovima pod kojima obavljaju svoja istraživanja. Sada se posvećujemo Đorđu, njegovoj priči, planovima i ambicijama.

Učestvovao si na Svetskoj olimpijadi mladih naučnika?Kakvi su utisci?Da li zaista važi ona poslovica: na mladima svet ostaje?Kako ti se čine njihovi naučni radovi – vode li ka boljem i humanijem svetu?
– Svetska olimpijada mladih naučnika (Međunarodna konferencija istraživačkih radova) je takmičenje koje se održava od 1994. godine, a naša zemlju od 2012. godine predstavljaju timovi koje na ovo takmičenje vodi Regionalni centar za talente Beograd 2. Prošle godine je predstavljeno 168 istraživačkih radova iz 28 zemalja sveta, dok je srpski tim ostvario najveći uspeh – osvojene su četiri zlatne i dve srebrne medalje.

Prava i najveća vrednost ovakvih skupova jesu uravo poznanstva sa mladima iz celog sveta. Istraživanja koja su predstvaljena su veoma zanimljiva i inovativna. Takvih radova ima dosta i u našoj zemlji, pre svega u Centrima za talente, kao i u Istraživačkoj stanici Petnica, međutim, za njih se nažalost ne čuje često.

Čvrsto verujem da ta poslovica važi, samo se brinem da odrasli u međuvremenu ne pokvare i ne preokrenu način na koji mladi razmišljaju. Naravno, veoma je bitno da mladi budu svesni koliko znaju i koliko mogu, jer je jedino tada pravi napredak moguć. Sva istraživanja koja su predstavljena na ovom takmičenju odnose se na prirodne nauke, pa takva dostignuća svakako vode ka boljem i tehnološki razvijenijem svetu.

Međutim, nema humanijeg sveta bez razvoja i razumevanja značaja društvenih i humanističkih nauka, koje se nažalost sve više zapostavljaju. Letos sam imao prilike da učestvujem na debatama Evropskog đačkog parlamenta, a teme su se odnosile na budućnost ljudskog bića. Zaključak nas mladih iz čitave Evrope je upravo bio taj da mora postojati jasno određena moralna granica dokle se sme ići. A nauka, generalno gledano, nikako ne sme biti svrsishodna samo ka sticanju većeg materijalnog bogatstva pojedinca ili velikih kompanija.

Odakle strast za naučnim istraživanjem, pa još u oblasti kao što je životna sredina? Nešto o svom životnom putu i namerama.

Naučnik se postaje radom,
upornošću i znanjem, koje
mi u ovom periodu još ne
možemo da imamo.

Interesovanja se razvijaju dok smo mladi, od najranijeg perioda pa dalje, tokom čitavog života. Imao sam sreće da sam rastao u okruženju koje je na moju radoznalost uvek odgovaralo sa radošću i strpljenjem. Tako da sam se prvobitno veoma interesovao za istoriju i društvene nauke, ali me je paralelno sa tim uvek zanimala ekologija, a pogotovo recikliranje, prečišćavanje i ponovna upotreba već iskorišćenih predmeta. Tokom osnovnog obrazovanja moje najveće nagrde i uspesi odnosili su se na istoriju, gramatiku, književnost i crtanje, dok ozbiljnije bavljenje zaštitom životne sredine počinje tokom gimnazije.

Zainteresovanost za ovu oblast dugujem svojim mentorima koji su me predano vodili kroz oblast ekologije. Planiram da se i u narednom periodu i u daljem obrzovanju bavim naukom i oblastima koje se odnose na zaštitu životne sredine, ali i da svojim budućim radom doprinesem razvoju svesti kod ljudi o važnosti ovog problema.

Koliko ti okruženje u svemu pomaže, odnosno uslovi u Srbiji da se baviš naukom?Kakva je uloga Centra za talente i Istraživačke stanice Petnica u tvom naučnom razvoju?

– Najbitnije je da mi, dok smo mladi, poželimo da nešto izvedemo i uradimo. Samoinicijativa je najvažnija, tek onda se može govoriti o uslovima i načinu rada. Imao sam prilike da na brojnim međunarodnim skupovima i takmičenjima razgovaram sa vršnjacima koji imaju mnogo bolje uslove za rad, međutim, bolji uslovi nisu siguran put ka uspehu. Naravno, bitno je reći da se u gimnazijskom periodu niko ne može baviti naukom ozbiljno kao što to rade istraživači koji su to odabrali za svoj posao, niti bilo ko može biti pravi naučnik kao srednjoškolac.

Naučnik se postaje radom, upornošću i znanjem, koje mi u ovom periodu još ne možemo da imamo. Najznačajniju ulogu sada imaju mentori i brojne druge osobe koje nam pomažu tokom istraživanja. Stoga su nagrade koje sam do sada osvojio u stvari nagrade i za sve moje mentore koji uz nas mlade pokušavaju da sačuvaju srpsku naučnu zajednicu i da nas od naših najranijih godina uključe u rad u Srbiji. Pokazuju time da je naučni rad moguć i ovde u našoj zemlji. To svojim programskim radom, upornošću i istrajnošću pokazuje i Centar za talente, i Istraživačka stanica Petnica, koji nas mlade upoznaju sa naučnim i istraživačkim procesom.

Reci nam nešto više o tvom pobedničkom projektu. Ko ti je sve bio najveća podrška tokom rada na njemu?

– Najveća podrška je svakako bio moj mentor, prof. dr Borivoj Adnađević sa Fakulteta za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu. Bez njega i njegovih saveta ne bih ni uspeo da izvedem istraživanje. Danas je timski rad najvažniji, pa su mi tokom istraživanja svojim savetima značajno pomogle brojne osobe sa Rudarskog instituta (gde sam izveo istraživanje), a pogotovo mi je bila važna podrška Centra za talente i mladih osoba koje su tamo aktivne.

Tehnološka dostignuća se
pogotovo mogu koristiti
zarad očuvanja životne sredine,
a jedna od osnovnih uloga nauke
jeste da život učini lakšim.

Istraživanje koje sam izveo se odnosi na prečišćavanje vode od fenola metodom hidrodinamičke kavitacije. Fenol se godišnje proizvede u velikim količinama (preko 6 miliona tona godišnje), a smrtonosan je po čoveka pri veoma niskim koncentracijama. Nalazi se u otpadnim vodama različitih industrija, pa se zbog ozbiljnosti ovog problema u prečišćavanju vode od fenola koriste brojne metode, ali one imaju različite nedostatke, kao što su visoka cena, loša efikasnost i neselektivno prečišćavanje. Pod hidrodinamičkom kavitacijom se podrazumeva stvaranje, rast i implozija mehurova pare u tečnosti koja struji, nastalih usled varijacija u pritisku. Ispitujući uticaj različitih parametara na ovaj proces, ispostavilo se da je metoda hidrodinamičke kavitacije veoma efikasna metoda u rešavanju ovog globalnog problema.

Šta bi poručio mladima koji bi hteli da krenu tvojim putem?
– Preporučio bih im konkretno da se raspitaju za sistem Regionalnih centara za talente, za Istraživačku stanicu Petnica, ali i da se jave i razgovaraju sa osobama za koje misle da im mogu pomoći. Ne treba nikada odustati od želja, nadanja, mora se biti uporan i istrajan. Danas se sve može uraditi ukoliko znate gde da tražite, i kome da se obratite. Potrebna je samoinicijativa i lična želja da se u nečemu uspe. A na kraju, logično, dolazi i uspeh.

Da li imaš ideju – kako uskladiti inovativne tehnologije i očuvanje životne sredine?
– Iako tako ne deleuje, niti se o tome mnogo razgovara, veoma često se dolazi do brojnih otkrića koje ne samo da olakšavaju čovekov život, nego mogu korenito da promene način života i naposletku ljudsku prirodu. Sve do čega dođete danas vrlo lako možete i da predstavite, pa je razmena ideja i informacija mnogo brža i jednostavnija. Tehnološka dostignuća se pogotovo mogu koristiti zarad očuvanja životne sredine, a jedna od osnovnih uloga nauke jeste da život učini lakšim. Nove tehnologije se pogotovo mogu primeniti, i već se primenjuju, u procesima proizvodnje, kao i prerade već upotrebljenih predmeta. Veoma je bitno da kolektivno shvatimo važnost problema zagađenja životne sredine, a nikako ga ne smemo poricati i nipodaštavati.

Maja Jovanov
(Izvor: Kuća dobrih vesti)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar