Археолози су пронашли најстарију на свету, која је сахрањена пре око 8.000 година. Новим анализама утврђено је да најстарија мумија није из Египта.
Мумија је била сахрањена у гробници у долини реке Садо, на југу Португалије, заједно са још десетак тела. Гробница стара 8.000 година откривена је шездесетих година 20. века, али су тек нове технологије дале одговор на бројна питања о налазима у њој. Научници претпостављају да је тело мумифицирано да би лакше транспортовано до гробнице, а постоје назнаке и да је то био случај с другим телима нађеним у гробници, што би значило да је пракса мумификације била уобичајена у то време на простору данашње Португалије.
Доказе о постојању најстарије мумије на свету научници су нашли проучавањем фотографских филмова који су део заоставштине покојног португалског археолога Мануела Фарине дос Сантоса.
Процедуре мумификације биле су коришћене у старом Египту пре 4.500 година, а докази о том поступку присутни су и у Европи у време хиљадите године пре нове ере. Мумија нађена у Португалији старија је за 1.000 година чак и од оних нађених у пустињи Атакама у Чилеу, пише Live Science.
Мумије су добро очуване у сувим условима пустиња, али их је веома мало нађено у Европи јер мека ткива мумифицираних тела тешко могу да остану очувана у влажнијим климама, каже Рита Пејротео Стјерна са Упсала универзитета у Шведској, предводница групе научника који су открили најстарију мумију, а свој рад је објавила у часопису European Journal of Archeology.
Доказе о постојању најстарије мумије на свету научници су нашли проучавањем фотографских филмова који су део заоставштине покојног португалског археолога Мануела Фарине дос Сантоса. Дос Сантос је документовао фотографијама своја истраживања у долини реке Садо шездесетих година, а на њима су сада откривени прикази 13 тела из периода мезолита, средњег каменог доба.
Иако су поједина документа и руком нацртане мапе из тог истраживања сачувани у Националном музеју археологије у Лисабону, ове фотографије биле су непознате и дале су археолозима могућност да истраже налазе са тог локалитета, каже Пејротео Стјерна. Пошто су искористили фотографије да би реконструисали места сахрањивања, научници су приметили да су кости једног скелета „превише савијене”, односно руке и ноге биле су намештене ван природног положаја, што указује да је тело било везано после смрти.
Међутим, кости су и даље биле целовите и на свом месту после сахране, а посебно мале кости стопала, које се обично раздвоје у процесу распадања тела, каже шведска научница. Такође, није било назнака померања у тлу у ком је тело сахрањено, иако је уобичајено да околни седименти испуњавају празнине настале смањењем тела услед декомпозиције. Сви ти знаци показали су да је тело било мумификовано после смрти.
Према мишљењу археолога, постоје назнаке да би могли да буду потврђени докази мумификације стари 10.000 година на налазиштима Ел Вад и Аин Малаха у Израелу, као и мумије старе 30.000 година на налазишту Костени у Белорусији.
Налази из те гробнице, уз експерименте који су обављени у Истраживачком центру за форензичку антропологију Државног универзитета Тексас, показали су на који начин је обављан процес мумификације у долини реке Садо. Највероватније је тело преминулог било причвршћено за стуб и постављено на подигнуту платформу, да би се уклониле течности које настају приликом распадања. Потом је коришћена ватра да би се тело исушило и екстремитети прогресивно причврстили и задржали анатомски интегритет, а у исто време повећала њихова флексибилност, наводе научници.
Иако се ради о најстаријој познатој мумији, научници верују да би ускоро могле да буду нађене још старије. Према мишљењу археолога, постоје назнаке да би могли да буду потврђени докази мумификације стари 10.000 година на налазиштима Ел Вад и Аин Малаха у Израелу, као и мумије старе 30.000 година на налазишту Костени у Белорусији.
(Извор Спутњик)
