Нису гени једини који су заслужни за дуг живот, добре навике имају велику улогу у томе.
Закључили су да тајна дуговечности људи у плавим зонама нису само гени. Сви они имају здраве навике уграђене у своју културу. Најздравији људи на свету имају четири кључне навике којима дугују своју дуговечност. Стогодишњаци у посматраним групама су чврсто повезани у заједнице које подржавају њихове животне навике и циљеве. Студија са универзитета Фрамингем показала је да управо најближи људи имају највећи утицај на навике.
„Ако ваши пријатељи не пију алкохол, здраво се хране и рекреирају, то ће с временом постати и ваши циљеви”, закључак је студије. Пронађите некога ко ће вам бити подршка, било да је реч о увођењу здраве исхране, или вежбању. Пронађите време да се повежете са људима чије вас навике инспиршу и мотивишу да будете бољи у сваком смислу.
Иако ниједна од посматраних група не учествује у организованом вежбању, сви имају животни стил који подстиче на стално кретање. Kао прво – много ходају. Често се пењу степеницама и силазе низ њих или одлазе у заједничке шетње. Ходање им је примарни начин кретања. „Ходање је једини доказани начин да се спречи пад когнитивних способности”, каже Бутнер и истиче да становници Окинаве много времена проводе седећи на поду, па тако дневно устају и спуштају се 30 до 40 пута.
Људи у плавим зонама имају осећај сврхе и цене одмор. „Све посматране групе имају један дан у недељи за пуњење батерија. Студије су откриле да вас одсуство с посла барем један дан недељно може учинити продуктивнијим и опрезнијим по повратку радним задацима”, наводи Бутнер. Оно што можете сами да направите је да издвојите пар сати у дану када нећете проверавати мобилни телефон и радити само оно што вас опушта,
Људи у плавим зонама престају да једу када су 80 одсто сити. Сматра се да мозак након пола сата од престанка јела прима поруку да сте сити, па ова пракса спречава преједање. Иако се све ове заједнице не хране строго вегетаријански или вегански, углавном су усмерене на намирницама биљног порекла. Њихова исхрана је богата поврћем, воћем, целовитим житарицама, орашастим плодовима и махунаркама. Такође, ограничавају унос алкохола и кафе, а највише конзумирају воду, чај и повремено чашу вина.
(Извор Н1)
