MEĐU IZMEĐU

NAJZDRAVIJE NAVIKE

Pixabay

Nisu geni jedini koji su zaslužni za dug život, dobre navike imaju veliku ulogu u tome.

Zaključili su da tajna dugovečnosti ljudi u plavim zonama nisu samo geni. Svi oni imaju zdrave navike ugrađene u svoju kulturu. Najzdraviji ljudi na svetu imaju četiri ključne navike kojima duguju svoju dugovečnost. Stogodišnjaci u posmatranim grupama su čvrsto povezani u zajednice koje podržavaju njihove životne navike i ciljeve. Studija sa univerziteta Framingem pokazala je da upravo najbliži ljudi imaju najveći uticaj na navike.

„Ako vaši prijatelji ne piju alkohol, zdravo se hrane i rekreiraju, to će s vremenom postati i vaši ciljevi”, zaključak je studije. Pronađite nekoga ko će vam biti podrška, bilo da je reč o uvođenju zdrave ishrane, ili vežbanju. Pronađite vreme da se povežete sa ljudima čije vas navike inspiršu i motivišu da budete bolji u svakom smislu.

Iako nijedna od posmatranih grupa ne učestvuje u organizovanom vežbanju, svi imaju životni stil koji podstiče na stalno kretanje. Kao prvo – mnogo hodaju. Često se penju stepenicama i silaze niz njih ili odlaze u zajedničke šetnje. Hodanje im je primarni način kretanja.Hodanje je jedini dokazani način da se spreči pad kognitivnih sposobnosti”, kaže Butner i ističe da stanovnici Okinave mnogo vremena provode sedeći na podu, pa tako dnevno ustaju i spuštaju se 30 do 40 puta.

Ljudi u plavim zonama imaju osećaj svrhe i cene odmor.Sve posmatrane grupe imaju jedan dan u nedelji za punjenje baterija. Studije su otkrile da vas odsustvo s posla barem jedan dan nedeljno može učiniti produktivnijim i opreznijim po povratku radnim zadacima”, navodi Butner. Ono što možete sami da napravite je da izdvojite par sati u danu kada nećete proveravati mobilni telefon i raditi samo ono što vas opušta,

Ljudi u plavim zonama prestaju da jedu kada su 80 odsto siti. Smatra se da mozak nakon pola sata od prestanka jela prima poruku da ste siti, pa ova praksa sprečava prejedanje. Iako se sve ove zajednice ne hrane strogo vegetarijanski ili veganski, uglavnom su usmerene na namirnicama biljnog porekla. Njihova ishrana je bogata povrćem, voćem, celovitim žitaricama, orašastim plodovima i mahunarkama. Takođe, ograničavaju unos alkohola i kafe, a najviše konzumiraju vodu, čaj i povremeno čašu vina.

(Izvor N1)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar