Решена тајна мистериозних кругова у пустињи Намиб, тврде научници.
У суровој стеднни пустиње Намиб, која се простире на око 50.000 квадратних километара, на неким подручјима расте травнати покров који је истовремено импресиван и мистериозан. Наиме, ти пустињски травњаци су прошарани милионима чудних кругова, у којима нема ни траве ни друге вегетације. Овај чудновати феномен добио је стога назив вилински кругови.
Два главна објашњења
Подручје с чудноватим круговима смештено је стотинак километара од обалског дела Намибије и простире се километрима. Типични вилински круг има пречник од 2 до 10 метара, а удаљен је од следећег десетак метара. Научници већ неко време покушавају да схвате како су прстенови настали, односно који се процес скрива иза њихових формација, па су се након неког времена поделили у два табора с различитим објашњењима.
Према једној претпоставци, кругове узрокују термити који се хране корењем, а према другој се ради о самоорганизацији траве да би се повећала доступност воде, пише Science Alert. Студије су потврдиле оба гледишта, а нека истраживања су показала да иза вилинских кругова могу истовремено стајати и термити и самоорганизација биља. Но, све се то мало пољулало када су 2016. слични кругови нађени у Аустралији, с тим да овог пута нису били ни на који начин повезени с термитима.
Због јаких врућина у пустињи Намиб траве стално испаравају и губе воду. Због тога стварају вакууме влаге у тлу око корена и тако привлаче воду. Формирајући обликоване крајолике равномерно распоређених вилинских кругова, траве делују као инжењери екосистема и имају непосредну корист од водених ресурса насталих због вегетацијских празнина.
Еколог Стефан Гецин са Универзитета Геинген у Немачкој и колеге поново су посетили Намибију да пронађу доказе за сценарио самоорганизације због несташице воде. Притом су истражили вилинске кругове у 10 области широм пустиње Намиб. На том подручју падавине су ретке и нередовне. Одмах после кише се унутар вилинских кругова зна појавити трава која убрзо пресуши, мада опстане у подручјима изван њих.
Поменути еколог је пратио спорадичне падавине у 10 подручја, испитујући траву, њено корење и изданке и сва потенцијална оштећења корена која узрокују термити. Анализирао је околности исушивања траве и поставио сензоре влаге у тлу у вилинским круговима и око њих. Десет дана након падавина у унутрашњости вилинских кругова било је врло мало младе траве, показало је истраживање, која се почела сушити убрзо након ницања. Двадесет дана од кише сва трава унутар кругова се осушила, док је околна остала „зелена и мекана”.
Термити не узрокују
Kорење мртве траве унутар кругова било је једнако дугачко, или чак дуже, од корења изван њих, што указује да су биљке у потрази за водом улагале велики напор корен порасте. Истраживачи нису пронашли доказе храњења термита корењем.
„Изненадни недостатак траве за већину подручја унутар кругова не може се објаснити активношћу термита јер није било биомасе којом би се ти инсекти хранили. Но, што је важније, показали смо да термити нису одговорни за настанак кругова јер је трава почела одумирати одмах након падавина без икаквих знакова једења”, објаснио је Гецин. Сензори тла забележили су после кише полагано опадање влажности тла у круговима и изван њих, када трава још није била добро укорењена. Чак и након што се развила околна трава, нестало је свуда влаге у тлу.
„Због јаких врућина у пустињи Намиб траве стално испаравају и губе воду. Због тога стварају вакууме влаге у тлу око корена и тако привлаче воду”, тумачи Стефан Гецин. „Формирајући обликоване крајолике равномерно распоређених вилинских кругова, траве делују као инжењери екосистема и имају непосредну корист од водених ресурса насталих због вегетацијских празнина.”
Истраживање названо Plant water stress, not termite herbivory, causes Namibia’s fairy circles објављено је у часопису Perspectives in Plant Ecology, Evolution and Systematics.
(Илустрација Stephan Getzin/University Goettingen)
(Индекс)
