Највеће достигнуће науке у 2020. години несумњиво је био брзи развој ефикасних вакцина против коронавируса. Засигурно је то био подвиг који би требало похвалити и наградити у годинама које долазе.
Међутим, далеко од пандемије коронавируса било је открића на много различитих поља, која су за поштовање и чуђење у овој бурној години. Kако се 2020. година ближи крају, треба сумирати достигнућа. Сазнали смо много више о древним цивилизацијама, а и о врстама које су постојале пре нас, пише Си-Ен-Ен.
Најстарија лобања која припада Homo erectusu, најранијим људима који су имали пропорције тела сличне Homo sapiensu, пронађена је у комадима у археолошком налазишту Дримолен, надомак Јоханесбурга. Припадала је детету у доби од 2 или 3 године, а датирана је између 1,95 и 2,04 милиона година. До овог открића најстарији фосил Homo erectus-а потицао је из Дманисија у Грузији и стар је 1,8 милиона година.
Kомад жвакаће гуме из касног каменог доба је, такође, дао изванредну причу. Генетичари су секвенционисали геном и орални микробиом последње особе која је жвакала брезину смолу, а живела је прије 5.700 година у данашњој Данској. На основу тога научници су закључили шта је последње јела. Било је то први пут да је људски генетски материјал успешно издвојен из нечега што нису људске кости.
Откриће фрагмента пређе старог од 41.000 до 52.000 година, омотаног око танког каменог алата, показало је да су неандерталци разумели основне концепте за израду пређе и сугерисало да је могуће да неандерталци могу производити вреће, простирке, мреже, тканину, кошаре, замке, чак и пловила. „Отвара се ново поглавље о неандерталацима и њиховој способности да организују свој начин живота”, рекла је Мари-Елен Монсел из Француског националног центра за научна истраживања.
На крају, одвојите минут да се дивите најстаријој уметности у стени коју су створили људи. Цртеж је пронађен у Индонезији и приказује сцену лова за коју стручњаци кажу да мења наш поглед на рану људску спознају.
Стомак диносауруса и докази о њиховој исхрани ретко су сачувани у фосилним записима. Међутим, последњи оброк који је оклопљени нодосаур појео непосредно пре смрти детаљно је истражен у студији о јединственом фосилу објављеној у јуну. Ово откриће дало је коначне доказе о томе шта је јео велики биљоједни диносаурус. У овом случају, пуно сажваканих листова папрати, неколико стабљика и гранчица. Појединости биљака биле су толико добро сачуване у желуцу да су се могле упоређивати са узорцима узетим из биљака данас.
Враћајући се даље од времена диносауруса до порекла живота, научници су открили доказе о најстаријем претку на породичном стаблу, који укључује људе и већину животиња. Црволико створење величине зрна пиринча откривено је у Јужној Аустралији. Живело је пре 555 милиона година и представљало је еволуциони корак напред за рани живот на Земљи.
Пре педесет година метеорит је пао на Земљу, односно у Аустралију, носећи са собом редак узорак из међузвезданог свемира. Анализа метеорита објављена је у јануару и открила је да је звездани прах настао пре 5-7 милијарди година. Према овом открићу, метеорит и његова звездана прашина најстарији су чврсти материјал икад откривен на Земљи. Наше Сунце је старо око 4,6 милијарди година, што значи да је ова звездана прашина постојала много пре него што су Сунце или Сунчев систем постали стварност.
Аустралијски научници су у октобру забележили још једно запањујуће откриће. Док је мапирао морско дно с обале северног Квисленда, тим из Института за океане Шмит наишао је на нови вертикални корални гребен у водама димензија 500 метара. То је први „одвојени гребен” који је откривен у океанским дубинама након више од 120 година.
У Сибиру су се последњих година десила значајна открића јер су више температуре узроковале отапање леда, откривајући мамуте, вунасте носороге и друга бића.
(Извор Kликс)
