Иако је у Шумадији живео пре 30.000 година, његови трагови живота и даље су присутни у археологији и култури наше земље.
У долини реке Лепенице, смештена у подножју брда у селу Градац, Јеринина пећина крије необичну тајну, мистику и загонетку коју није лако одгонетнути. Истовремено, Рисовачка пећина у Аранђеловцу, ризница палеолитске културе у Шумадији, једна је од првих станишта прачовека у нашој земљи. Његови трагови (сачувани артефакти од камена и костију) дају оригиналан печат култури и живота неандерталца на овом подручју. Живот неандерталца, још увек обавијен велом мистичности, не престаје да импресионира новим истраживањима и открићима.
Наш далеки предак живео је у Јерининој пећини са својом породицом, бавио се ловом на животиње и израђивао једноставне предмете. Ложио је ватру, што доказује откриће двају огњишта овалног облика и површине око један метар квадратни.
Шта је то мистично, а истовремено и примамљиво у одајама Рисовачке и Јеринине пећине откривамо у наредним редовима? Важан тренутак у историји археологије Србије је откривање Јеринине пећине у селу Градац код Баточине. Археолошко-палеонтолошка истраживања почела су 22. августа 1951. године и у току ископавања откривени су вредни археолошки предмети. Пронађена су коштана и кремена оруђа која је прачовек свакодневно користио. Од оруђа су користили листолике шиљке који су подсећали на ловоров лист, али и остала: издужене стругаче и троугаоне шиљке. На падини брега, између платоа и пећине, пронађен је и силексни нож, који припада млађем палеолиту.
Наш далеки предак живео је у Јерининој пећини са својом породицом, бавио се ловом на животиње и израђивао једноставне предмете. Ложио је ватру, што доказује откриће двају огњишта овалног облика и површине око један метар квадратни. У подножју Јерининог града, приликом истраживања, откривене су фосилне кости животиња које су живеле на овим просторима. Пронађени су кости пећинског медведа, носорога, дивље свиње, пећинског лава, хијене, вука и дабра, као и млечњак мамута.
Скроман, али и изузетно проницљив, прачовек је одабрао Рисовачку пећину због близине реке и богатог животињског света. Ниска брда и блага клима повољно су утицали на његов свакодневни живот. Оваква клима била је погодна и за станиште многих животиња, које је неандерталац ловио да би се прехранио.
У долини реке Kубршнице у Аранђеловцу, Рисовачку пећину краси посебна естетика коју је природа милионима година стварала. Њена посебност није само у тој природној естетици, већ и у археолошким истраживањима која су открила трагове постојања неандерталца. Археолошка ископавања су почела 1952. године и са прекидима су трајала три деценије. Палеонтолошка и археолошка истраживања су открила да је Рисовачку пећину насељавао неандерталац. Бројна камена и коштана оруђа (камени шијак, камена секира и длето, шило и боде) указују на станиште неандерталца. Неандерталац је израђивао ове предмете и користио их за лов и за обраду одеће (коже).
Скроман, али и изузетно проницљив, прачовек је одабрао Рисовачку пећину због близине реке и богатог животињског света. Ниска брда и блага клима повољно су утицали на његов свакодневни живот. Оваква клима била је погодна и за станиште многих животиња, које је неандерталац ловио да би се прехранио. Фосили пећинског медведа, хијене, лисице, лава, носорога и мамута пронађени су приликом ископавања. Рисовачка пећина је значајна и по томе што се у њој први пут на нашој територији појављују фосили степског дивљег магарца.
Приликом ископавања испод садашњег улаза у примарним слојевима откривени су трагови пепела и уљенисаних комада дрвета. Ватриште или огњиште је прачовек користио као заштиту од животиња на улазу у пећину, било да у њој траже склониште или плен. Дугогодишњим ископавањима утврђено је да су Јеринина пећина и Рисовача од изузетне културно-историјске вредности. Јеринина пећина проглашена је за непокретно културно добро 1953. године, док је Рисовача за културно добро од великог значаја проглашена 1983. године.
Археолошка истраживања ових двеју пећина је, у ствари, потрага за човеком, његовим делима и производима његовог рада. Ово је само почетак занимљиве потраге за човеком који је у пећини оставио свој најдубљи досег мисли, осећања и живота.
(Гавела, Бранко. Палеолит Србије, Музеј у Аранђеловцу и Центар за археолошка истраживања Филозофског факултета у Београду, 1988).
(Фотографије Завод за заштиту споменика културе, Крагујевац)
(Извор Национална географија)
