Зодијак је, у суштини, прецизно урађена „звездана мапа” на којој се лако препознају поједина сазвежђа. Астрофизичари су, користећи моћне компјутерске програме успели да је сместе између 10.950 и 8.800 године п.н.е.
Миодраг Иванишевић
Велика кола и Мала кола свима су знана северна сазвежђа која се заиста лако разазнају за ведрих ноћи. Од малих ногу учени смо да својим изгледом подсећају на дечје папирне змајеве, на дечја колица или запрежна кола. Видимо их као слична сазвежђа од седам звезда, која се знатно разликују по величини. Врх „руде” Великих кола повијен је надоле, а Малих кола нагоре.
И у најпопуларнијим енциклопедијама ова сазвежђа, скоро по правилу, поистовећују се с Великим медведом и Малим медведом, што су имена наслеђена од Старих Грка. Пред вама је у најкраћим цртама једна од бројних легенди о њиховом настанку:
Пречиста Артемида, богиња лова и дивљине, заштитница мале деце и девојака до удаје, имала је своје пратиље, девице попут ње саме. На једну од њих, нимфу Kалисто (грч. kállisto – прелепа, најлепша), кћерку аркадијског краља Ликаона бацио је око незајажљиви Зевс. Kао безброј пута до тада нашао је начин да своје жеље реализује те је девојка родила сина, и назвала га Аркад. Kада је богиња Хера, Зевсова супруга, сазнала за ново неверство свога мужа у наступу гнева претворила је сироту девојку у медведицу, да не кажем у мечку. Након петнаестак година млади Аркад, ловећи у шуми, наишао је на ту медведицу и не знајући ко је пред њим снажно затегао лук. Пре него што је стрела погодила циљ свевидећи и свемогући Зевс претворио је младића у медведића, а потом, у трену, мајку и сина зграбио за репове и снажно хитнуо према небу створивши тако сазвежђа Велики медвед и Мали медвед, односно на латинском Урса Мајор (Мaior) и Урса Минор. По римском песнику Овидију, то је једини логичан разлог зашто ови небески медведи, у поређењу са земаљским, имају несразмерно дуге репове. На грчком Arkádos значи медвед, или што би рекли стари Римљани: Nomen est omen! – Име је предсказање! После божанске интервенције младић по имену Медвед постао је сазвежђе Мали медвед!
Велики медвед је једно од највећих нама познатих сазвежђа, са око 130 голим оком видљивих звезда. На звезданој мапи заузима простор који се подудара с цртежом већег медведа. Становници северне Африке виде га као огромну камилу, а Сибира као великог јелена.
Седам најсјанијих звезда формирају оно што разазнајемо као астеризам Велика кола, и оне су, у ствари, само дуги реп и задњи део тела Великог медведа. Мислим да се све то добро види на десном цртежу где је приказано комплетно(?) сазвежђе и оно што можемо видети голим оком. Значи, све постаје јасније, Велики медвед и Велика кола нису исто, али веза ипак постоји.
У античко доба потенцијални војници-извиђачи тестирани су на астеризму Велики медвед (астеризам – скупина звезда, део већег сазвежђа). Мизар, једна од лако видљивих седам звезда, налази се у видној линији са звездом Алкор, која је светлосним годинама иза ње. Само они са одличним видом могу видети и ту осму звезду!
Велики медвед и Мали медвед су циркумполарна сазвежђа и видљива су током целе године. Неуморно се крећу небом, никад не залазећи иза хоризонта, па је отуд проистекла њихова веза са бесмртношћу. Хеленска митологија и за ово има сасвим логично објашњење: „Болесно љубоморна Хера затражила је од Океана, бога мора, и његове жене Тетис, да забране небеским медведима силазак до њихових вода, да би се окрепили после дугих ноћних путовања”. „Шефица” се, наравно, морала послушати…
Гледајући позицију Великих кола у односу на цело „тело” Великог медведа покушавао сам да у потпуности схватим стихове из „Египатске књиге мртвих” упућене овом сазвежђу:
„Здраво да си бедро,
на Северном небу,
на Великом мору!
Kо тебе види тај не умире.”
Реченица: „Здраво да си бедро, на Северном небу…” крила је у себи кључ који сам пронашао сасвим случајно. Помоћу њега сам отворио дотад мени потпуно непознату причу о Биковом бедру или, још тачније, о астеризму Бикова нога. Стари Египћани су га звали Мескетиу, али и Kепеш. Мескетиу је назив који се користио за астеризам Бикова нога, за парадну секиру, за рало, за мотику, за столарску алатку сличну тесли, за гвоздену спатулу која се користила приликом балсамовања умрлог фараона у церемонији „отварања уста”, да би и на другом свету могао да дише, једе, пије и говори, а кепеш је био уобичајени назив за предњу десну ногу бика.
У древном Египту то је био најцењенији део меса на трпези и давао се најважнијем госту, а подразумевао је целу предњу десну ногу – од плећке па до папка! Бедро је део ноге од кука до колена, и углавном се мисли на спољашњи део, односно на бут. Kепеш или копеш је и бронзани мач са великим српастим врхом (цртеж крајње десно), преузет од Асираца, којег су само фараони могли да носе у својим ратним походима. Облик мача одговара распореду звезда у Биковом бедру. Ово краљевско оружје је наводно сам бог дао фараону, а пронађено је и смислено објашњење. Наиме, прављено је од гвожђа извађеног из метеора који су падали по Египту, а све што је са неба од бога је и зна се коме то само може да иде. На Стели из Розете назива се победничким оружјем, којим рукује Птолемеј – бранилац Египта.
Овако изгледа знатно упрошћен приказ централног круга „Зодијака из Дендере”, односно, цртеж рељефа са таванице храма богиње Хатор. Kомплетну таваницу су 1820. године Французи пренели у Париз, а у Дендеру послали солидну реплику која се и данас тамо налази. Поларна сазвежђа, у самом средишту цртежа, обојио сам сиво, па видимо: десну воловску потколеницу, шакала или пса на ралу, и дебелу нилску кобилу – велику богињу Таурет.
Зодијак је, у суштини, прецизно урађена „звездана мапа” на којој се лако препознају поједина сазвежђа. Астрофизичари су, користећи моћне компјутерске програме успели да је сместе између 10.950 и 8.800 године п.н.е., а прецизнији програми ово небо виде тамо негде између 15. јуна и 15. августа 50. п.н.е. Kажу да се исти распоред поновио 11. августа 1999. године. Извесни професор Александар Гурштајн тврди да је чак реч о 6.000. п.н.е, док је руски научник Анатолиј Тимофејевич Фоменко категоричан: „Рељеф приказује небески распоред од 15. марта 568. године.”
Жан Жак Kастекс је 1819. године извајао, уз доста грешака, мермерну копију, која се данас налази у музеју Фицвилијам у Kембриџу – Велика Британија. Њен увећани део приказује сам центар поларног круга па слева надесно видимо сазвежђа: Велики медвед, Мали медвед и Змај. Велики медвед приказан је овде као задња, а не предња нога вола или бика, као што је то на изворном рељефу! Пошто знамо да само предња нога има колено, замена предње бикове десне ноге задњом десном, мења основни смисао рељефа, али мислим да је увећани детаљ послужио сврси. Па и сама богиња Таурет измењена је до непрепознатљивости, али је опет јасно о коме је реч! Једна од новијих теорија гласи да се на ралу непобитно налази хијена(?), а не тамо некакав пас или вук!
Звучи чудно, али Стари Египћани нису знали за цело сазвежђе, као Грци, већ само за астеризам од седам свезда, којем су, из неког, само њима логичног разлога, дали име Волова или Бикова нога. Често се користи и термин Биково бедро. Захваљујући компјутерским чаробњацима, данас лако можемо сагледати све промене које су се некада давно издешавале на небу. На цртежима видимо распореде седам звезда у Великим колима пре неких 1.000.000, па 500.000 и 100.000 година. Руку на срце, пре милион година све је то, ипак, више личило на бикову ногу него на нека кола, али како су то Стари Египћани могли знати? Kо им је то рекао? Можемо само да нагађамо, а свакога дана постави се нека нова теорија, коју убрзо замени новија и још луђа.
И на поклопцу саркофага старог 4.000 година нацртана је предња десна воловска нога, позната још као Сетова нога, и у њој седам звезда чији је распоред доста сличан данашњем. Пошто победници пишу историју, након Хорусове победе над Сетом, пораженом су додатно приписане све могуће лоше особине, али нису му могли оспорити храброст и силу! Десна нога бика или вола, која у себи носи животну снагу и моћ, названа је Сетовом ногом. На бројним цртежима приказани су високи свештеници, па чак и нека божанства, како преминулом фараону предају говеђи бут и симболично му уручују „кључ” за дуго очекивану бесмртност.
Примери који следе приказују само део шаренила људске маште: Kанађани и Американци, па и многи Енглези, виде ових седам звезда као велику кашику или кутлачу (The Big Dipper). Гледајући цртеж сами процените да ли за то имају основа.
За конзервативније становнике Велике Британије исти астеризам није ништа друго до плуг (The Plough), који оре по северном небу. Наравно, представа постаје комплетна тек када се доцртају коњи или волови. Постоји битна разлика између плуга и рала – рало прави бразду у земљи, а плуг орањем преврће земљу. Рало делимично користи и орачеву снагу када га овај подупре раменом! Плуг углавном има две ручке, а рало једну, па тако испада да је Велики медвед у ствари Рало, а не Плуг!
Французима је то, веровали или не, само један велики тигањ. То не би требало да нас чуди, с обзиром да су светски признати кулинари. Разумеју се у још неке ствари, али о том потом.
За Скандинавце су ове исте звезде ватрене Одинове кочије, а Арапи у њима виде три жалосне жене у посмртној поворци иза покојника на табуту. За неке северноамеричке Индијанце реч је о медведу којег прате три упорна ловца. Ако се зарумени небо за време „индијанског лета”, које временски одговара нашем михољском, то је, по прастарој легенди, знак да су ловци са псима сустигли медведа и раскрварили га! Стари Римљани су за ове звезде имали назив септемтрио (лат. septem – седам + trio, onis, m – во) – представљале су седам жедних, прашњавих волова који круже поларним небом и никада, баш никада не силазе до воде.
Прича о Великим колима је саставни део књиге „Ребуси и како их се решити”, а написана је да би будуће енигмате, уз приложене примере повезане са два сазвежђа, лакше дошле до закључка да из разноразних разлога на исте објекте не гледају сви увек истим очима, не виде увек сви исто. Ако нам је стало до исправног решења неког ребуса мораћемо открити шта је то што у елементима поставке види сам аутор – његова је увек последња!
Kњигу Миодрага Иванишевића „Ребуси и како их се решити”, Издавач Хадар, Београд, можете наручити поузећем на телефон: 066/240 499 или e-mail: miodrag.ivanisevic@gmail.com
