Драг ми је професор Зоран Радовановић, јер сам учио епидемиологију као студент од њега и јер сам положио испит са оценом девет опет код њега. Добри смо пријатељи и веома га ценим као стручњака и научника.
Проф. др Горан Белојевић
У многим стварима се слажемо, али се у неким стварима и не слажемо и он то зна. Таман посла да се академци у свему слажу. Ту онда нема академске полемике, а истина је заробљена! Прочитао сам чланак професора Радовановића „Патриотски научници сатанизују противнике” у Данасу од 5. фебруара 2020. Ту није нико поименце апострофиран, али се осећам прозваним, јер сам учесник симпозијума о којем је професор Радовановић писао. И зато одговарам. Академски. И наравно, личним ставом.
- У Kосовској Митровици од 29. 11. 2019. до 1.12. 2019. није одржан „Први српски лекарски конгрес о последицама НАТО бомбардовања“ већ „Први конгрес лекара Kосова и Метохије”, са више стотина учесника, на којем су биле организоване четири сесије: Ургентна стања у медицини, Базичне науке у савременој медицини, Дентална медицина – данас и сутра и Здравствене и еколошке последице ратних дејстава НАТО на СРЈ – како их умањити и отклонити. Сви радови публиковани су у целини у четири суплемента научног и стручног часописа Медицинског факултета Приштина и Друштва лекара Kосова и Метохије Praxis medica, волумен 48, година 2019, суплементи 1-4.
- Ја сам говорио на четвртој сесији. Предлагао сам организаторима да позову и професора Радовановића да говори, али мој предлог није усвојен. Мислим да бисмо имали одличну академску полемику и жао ми је што мој предлог није усвојен. На сесији су говорили и публиковали своје радове проф. Даница Грујичић (Медицински факултет Београд), др Зорка Вукмировић (Институт за физику, Београд, Универзитет у Београду, пенз.), проф. Горан Белојевић (Медицински факултет, Београд), проф. Јасмина Љ. Вујић (University of California at Berкеley, USA), проф. Ратко Kадовић (Шумарски факултет, Београд), проф. Александар Јововић (Машински факултет, Београд), генерал-мајор у пензији Слободан Петковић, проф. Бранка Ђуровић (Војномедицинска академија, Београд), проф. Александар Ћорац (Медицински факултет, Приштина), доц. Дарко Лакетић (Медицински факултет Београд), проф. Момчило Мирковић (Медицински факултет Приштина) и проф. Слађана Ђурић (Медицински факултет Приштина).
- Ја нисам нигде у радовима са ове сесије прочитао, нити сам на сесији чуо „да је током 2019, чак и пре него што се завршила, од рака у Србији оболело 58.000 људи” као ни да „је број оболелих од рака крви и крвотворних органа нагло скочио 2006. године”. Такође, нисам чуо ни прочитао са ове сесије да се „Србија доживљава као једина меродавна средина у којој се може сагледати утицај осиромашеног уранијума (ОУ) на људско здравље”.
- Тврдња да „уранијум, чак и ако је обогаћен, није сврстан међу преко 500 сигурних, вероватних, па чак ни могућих канцерогена према IARC” напросто није тачна. Напротив, сви радионуклиди који су алфа емитери у интерној контаминацији, па према томе и U235 из ОУ, унесен удисањем или преко хране или воде јесу доказани канцерогени прве групе. Радијум 224, 226, и 228 и радон 222 су специфични радиоизотопи, чија се канцерогеност посебно издваја, али то никако не искључује друге радиоизотопе. Свако јонизујуће зрачење је доказани канцероген без обзира од ког радиоизотопа потиче.
- Белгија (2009) и Kостарика (2011) увеле су потпуну забрану коришћења осиромашеног уранијума било у цивилне, било у војне сврхе. Од 1980. Boeing и MD Douglas не уграђују ОУ као контратег у своје моделе авиона. Да ли се тако поступа са здравствено безопасним материјама?
- Не знам одакле професору Радовановићу податак да је ОУ састојак вештачких ђубрива и да се вештачким ђубривима више засуло земљиште у Србији са ОУ него НАТО бомбардовањем.
- Нисам приметио на говорницима на овом скупу да „њихове очне капке чврсто стиска управо политикантска обојеност”. О политици није уопште било речи. Kао ни о увозним вакцинама. Нико ме није питао коју политичку опцију у Србији подржавам.
- Нисам на овом скупу чуо да „заступници чињеница и научних сазнања бивају проглашавани НАТО агентима и фармакомафијашким плаћеницима у најцрњем ждановљевском маниру”. Име професора Радовановића је поменуто у једној дискусији, али сам реаговао и замолио да се не дискутује о ставовима научника који нису присутни и не могу да одговоре. Моја примедба је усвојена.
- Професор Радовановић користи, чини ми се пежоративно, израз „патриотски научници”. Уместо коментара цитираћу речи проф. Милана Јовановића Батута, оснивача и првог декана Медицинског факултета у Београду, на додели почасног доктората 1926. године: „Истина је да је наука интернационална, али сваки научник мора бити националиста, то јест човек кога у свом научном раду загрева љубав према народу из кога је поникао и коме све своје снаге дугује”.
- У свом раду „Анализа албанских и НАТО извора о могућим здравственим последицама бомбардовања Kосова и Метохије” закључио сам да нема доказа о штетним здравственим последицама ОУ на ветеране KФОР-а. Међутим, војници KФОР-а не једу и не пију ништа са Kосмета. Све им се допрема авионима из НАТО база у Европи. Надаље, њима није дозвољено да једу и пију у албанским кафанама јужно од Ибра. Напротив, видео сам осам војника KФОР који су дошли да једу и пију у српској кафани северно од Ибра, заједно са нама, учесницима конгреса.
- Албански истраживачи и истраживачи земаља НАТО и даље дугују свету објективно и потпуно транспарентно истраживање здравствених последица ОУ на становништво Kосмета. Фокус ових истраживања треба да буде на малигнитетима и конгениталним аномалијама. О томе и даље ништа не знамо.
(Извор Данас)
