Тамна материја, неухватљива супстанца која чини највећи део масе свемира, можда је начињена од великих честица које су се први пут појавили одмах после Великог праска.
Постојање тамне материје може да се уочи само захваљујући њеном гравитационом утицају на уобичајену материју, а научници верују да нова израчунавања показују како су гравитони најбоље објашњење. „Масивни гравитони су настали сударима обичних честица у раном универзуму. Веровало се да је тај процес био толико редак да би масивни гравитони били кандидат за тамну материју”, каже Ђакомо Качапаља, физичар са Универзитета Лион, један од аутора нове теорије о тамној материји.
У студији коју је урадио Качапаља, заједно са физичарима с Кореја универзитета Хајингом Саијем и Сеунгом Лијем, а објављена је у часопису Physical Review Letters, наводи се да је довољно ових гравитона настало у раним стадијумима свемира за сву тамну материју која је детектована у универзуму. Гравитони, уколико постоје, требало би да имају масу мању од једног мегаелектронволта, не више од двоструке масе електрона, стоји у студији. Тај ниво масе је далеко испод нивоа на ком Хигсов бозон генерише масу обичне материје – што је кључно за модел да се произведе довољно гравитона за целокупну тамну материју у универзуму.
Научници су до хипотетичких гравитона дошли тражећи доказе других димензија, за које неки истраживачи верују да постоје, поред три димензије простора и четврте димензије, времена. Претпоставка ових научника каже да се гравитони материјализују у нашем универзуму када се гравитација рашири кроз друге димензије. Међутим, те честице би улазиле само у слабу интеракцију са обичном материјом и то искључиво кроз гравитацију. Такав опис је веома сличан ономе што знамо о тамној материји, која не улази у интеракцију са честицама светлости, али има гравитациони утицај на њих. Тај гравитациони утицај спречава, на пример, распад галаксија, наводи Live Science
„Главна предност масивних гравитона као честица тамне материје је да они само утичу гравитационо, а успевају да избегну да буду откривени”, наставља Качапаља. Други кандидати за тамну материју, као што су масивне честице слабе интеракције, аксиони и неутрини, могу да буду примећени захваљујући њиховим суптилним интеракцијама са другим силама и пољима. Чињеница да масивни гравитони имају утицај на друге честице и силе само преко гравитације такође је њихова предност.
„Због слабе интеракције, они се троше веома споро и остају стабилни током целог живота универзума. Из неког разлога, они су споро створени током експанзије свемира и акумулирани су до данас”, објашњава Качапаља. Научници су до сада веровали да није створен довољан број масивних гравитона да би чинили тамну материју. Међутим, сада су утврдили да је у пикосекунди после Великог праска створено више гравитона него што се мислило. У таквом односу, настало је довољно масивних гравитона да би се њима објаснила тамна материја, стоји у студији.
(Илустрација Gominet/Paris Observatory)
(Извор Спутњик)
Graviton ne postoji.Tamna energija ne postoji.Tamna materija ne postoji.GRAVITACIJA ne postoji na način kako se danas zamišlja.Doduše postoje“matematičke formule“koje donekle opisuju te događaje.Opisuju ponašanje ali ne i suštinu tih događaja.Odnosno ne znaju šta je „tamna materija“ u srži,ne znaju šta je „tamna energija“ u srži.NE ZNAJU šta je „GRAVITACIJA“ u srži.Graviton je samo jedan od izmišljenih(logički sled)mogućih događaja.Ako trenutno zanemarimo graviton i „gravitaciju“shvatimo kao zakrivljenje prostor vremena onda sve navedeno možemo predstaviti na sledeći način.Kada se na primer radio talas odašilje u prostoru to se on prostire u pravcu zračenja veoma daleko.To znači da npr u roku od 10 sec. on će biti udaljen od izvora 3000000Km.To znači da i ako bi izvor prestao da zrači-emituje zračenje ona i dalje egzistira i širi se dalje u prostoru ,normalno sve više slabeći.To se isto dešava i sa „gravitacijom“.Ako bi kojim slučajem sunce nekako nestalo iz našeg sistema ,Zemlja bi to osetila posle 8 min.,a Pluton za 6 sati.To znači da „gravitacija“ egzistira dalje u prostoru.Ako bi na primer nestala supermasivna crna rupa u sazvežđu strelca našeg mlečnog puta,zemlja bi njen nestanak osetila tek posle 26000 godina.“Izračena gravitacija“ egzistira dosta dalje od samog izvora.Zapravo „gravitaciona energija“ se prostira mnogo dalje od spoljnjeg oboda same galaksije ,čak i u prostoru gde nema materije(mislim na gustinu kao u samoj galaksiji).To što mi ne registrujemo materiju u tom vanjskom prostoru same galaksije a registrujemo“gravitaciono sočivo“ je upravo rezultata prethodno navedenih primera.“Gravitaciona energija“ egzistira dosta dalje od prve veće materijalne gustine-skupine galaksije i ponaša se kao autohtona energija,i ako to nije.Zbog toga one prve stupaju u interakciji sa drugim takvim „gravitacioniom energijama“druge galaksije a naši naučnici to registruju kao tamnu materiju koja prvo interaguje pre recimo spajanja galaksija.Naša današnja naučna saznanja se dosta fokusiraju na čestične entitete,kako materije tako i prenos sila da su same sebe zatvorile u vrtlog nepoznanica.U stvari podela treba biti po načinu kretanja.Odnosno postoje nekoliko različitih načina kretanja poput,oscilatornog(transverzalno,longitudinalno,,,),translatorno kretanje same materijalne čestice.Međutim postoje još vrste kretanja koje današnja nauka ne poznaje a samu nepoznanicu pripisuje nekim višim dimenzijama ili parallnim univerzumima?!Jedno je apsolutno sigurno a to je da u univerzumu vlada sinhronicitet i da su sve tačke prostora i vremena povezane .Što se dešava u jednom delu univerzuma to se direktno preslikava na drugi kraj.To na primer znači da su svi događaji koje mi registrujemo u našem lokalnom zvezdanom sistemu važe i na drugi kraj svemira.Takođe naš život direktno utiče na drugi kraj univerzuma a mi smo verovatno rezultat nekih bioloških procesa koji su se negde u univerzumu već desili.To znači da život koji ovde postoji takođe je ako ne istog onda sličnog (normalno zavisi od različitih uslova)oblika kao na zemlji.Odnosno ono sa čime sam hteo da zaključim jeste da sama čestica materije je jedan oblik kretanja a prostor drugi oblik kretanja.I sve je živo povezeno u univerzumu ali se opet razlikuju po kretanju.