Негативне последице недостатка сна током радне недеље не могу се надокнадити дугим спавањем преко викенда, показује нова студија.
Уколико напорно радите целе недеље и не стижете да се наспавате, здравствени ризици којима подлежете не смањују се чак ни ако цео викенд проведете одмарајући, показује краткорочна студија рађена на групи младих испитаника.
Наиме, несаница се повезује са низом поремећаја међу којима су дијабетес, гојазност, срчане болести и пад имунолошког система, као и са повећањем ризика од саобраћајних несрећа, мањом продуктивношћу на послу, али и осећањем усамљености.
Испоставило се да дуже спавање током
нерадних дана не утиче на смањење
негативних метаболичких ефеката несанице
те да је након дугорочног одрицања од
сна потребан и дужи одмор од викенда.
Кенет Врајт са Универзитета у Колораду, Боулдер, испитивао је заједно са својим колегама шта се дешава када људи викендом спавањем до касно покушавају да компензују недостатак сна којем се излажу током целе радне недеље.
Током истраживања припадници прве групе испитаника спавали су по пет сати, девет ноћи заредом. Након извесног времена уочено је да су почели да се гоје, да једу више после вечере као и то да им је осетљивост на инсулин постала мања у односу на испитанике из друге групе који су спавали девет сати сваке ноћи. У трећој групи, додатних 14 учесника спавало је по пет сати сваке ноћи током радне недеље док им је викендом било дозвољено да спавају колико желе.
Па ипак, испоставило се да дуже спавање током нерадних дана не утиче на смањење негативних метаболичких ефеката несанице те да је након дугорочног одрицања од сна потребан и дужи одмор од викенда.
(Извор ЦПН)
