Koliko god pokušavali da reciklirate plastiku, jeftinije je ponovo je proizvesti, a to rezultira nezamislivim količinama plastičnog otpada koji zagađuje okeane. Zavisnost od plastike je užasavajuća, možda naučnici napokon imaju pravo rešenje. Otkako je plastika u upotrebi, nastalo je više od 6 milijardi tona nerazgrađujućeg otpada koji se raspada u sve sitnije komadiće, dok je istovremeno manje 10 posto dosad reciklirano. Osim što je proizvodnja nove neverovatno rasipna, ona koristi početne materijale dobijene iz fosilnih goriva koji, zapravo, moraju ostati u zemlji ako želimo sprečiti dalje klimatske promene.
Dvoje naučnika za materijale sa Univertiteta Boise State u SAD, Alison Kristi i Skot Filips, u nadi da će napraviti pomak u smanjenju problema s plastikom, upravo su osmislili novu vrstu plastike. Za razliku od postojeće plastike, ona se ne proizvodi od sirove nafte i njenih derivata. Štaviše, laboratorijski eksperimenti koji oponašaju industrijske procese sugerišu da bi se otprilike 93 posto regularne plastike moglo reciklirati u čiste početne materijale, čak i kada se ona pomeša sa ostalim neprerađenim plastičnim otpadom, papirom i aluminijumom.
U svojem istraživanju, objavljeno u časopisu Science Advances, oni opisuju izradu nove vrste plastike na bazi polietil cijanoakrilata ili PECA, koja se priprema od monomera što se koriste za izradu superlepka. Kao i svi plastični polimeri, novi proizvod nastaje u procesu polimerizacije gde se pojedinačne monomerne jedinice koje se ponavljaju spajaju u hemijskoj reakciji da bi napravile dugi lanac. Autori ukazuju da bi, ako se proizvodi u industrijskim razmerama, nova plastika koja se može reciklirati mogla zameniti polistirensku plastiku. Polistirenska plastika dolazi u nekoliko oblika: ekspandirani polistiren, poznat kao stiropor, koji se koristi kao lagani materijal za pakovanje ili za izradu posuda za hranu napolju; i termički oblikovan polistiren, što se koristi za izradu jednokratnih tanjira, šolja i pribora za jelo.
Iako bi bilo sjajno zameniti ove proizvode novim koji se lako reciklira, polistiren čini samo 6 posto trenutnog plastičnog otpada. Kristi i Filips, međutim, smatraju da bi PRCA plastika vremenom mogla postati konkurentna drugim oblicima plastike osim polistirena zahvaljujući izvrsnim svojstvima i lakoći recikliranja. Početni laboratorijski eksperimenti sugerišu da je ona stabilna u vrućim i vlažnim uslovima. Trajnost i otpornost na degradaciju, inače, čini plastiku svestranom, ali je isto tako razlog zašto ju je teško ili nemoguće uništiti. Kad je reč o recikliranju, dotični istraživači su pokazali kako se dugi polimerni lanci nove plastike mogu termički razbiti na temperaturama od 210 Celzijusa i rezultirajući monomeri destilirati u čisti proizvod za ponovnu upotrebu. Recikliranje plastike samo smanjuje buduće stvaranje plastičnog otpada ako, i samo ako, istiskuje primarnu proizvodnju plastike.
(Ilustracija PECA plastika, Allison Christy/Boise State University)
(Zimo)
