Неким бубашвабама почела се гадити глукоза која се ставља у отровне мамце, стога су мужјаци прилагодили своју стратегију парења. Наиме, они приликом завођења на својим телима излучују неколико капи слатке течности да привуку женке. Овај расзвор је пун протеина, масти и шећера. Kада се лепши пол попне на њихова леђа да се ослади романтичним поклоном, мужјак искористи своју гениталну удицу да је закачи и зароби је на месту током парења које обично траје око 90 минута. Међутим, неке женке су због своје новостечене аверзије према глукози постале неосетљиве на ту форму удварања, па су мужјаци почели излучивати другачију формулу текућине и убрзали процес качења на женку. Људи су искористили ову љубав према слатком да протерају бубашвабе из својих домова и већ деценијама у отров стављају отопину која садржи глукозу. Но, у касном 20. столећу појавила се нова мутација – аверзија према глукози, пише The New York Times.
Нико не зна колико бубашваба тренутно мрзи слатко, али Коби Шал, еволуциони биолог на Државном универтитету Северне Kаролине, претпоставља да се ради о врло честој мутацији. „Објављује се све више и више научних радова о томе да отров више није тако ефикасан”, рекао је он. Развој аверзије према глукози спасио је неким инсектима живот, али је нашкодио њиховом сексуалном животу. Kада женке нису волеле слатко, сматрале су непривлачнима излучевине мужјака. Шал и колеге су приметили да су мужјаци са аверзијом према глукози ипак успели завести женке са истом мутацијом.
Анализирали су њихово парење и открили да је мушки пол развио додатне мутације. Уместо да производи „свадбену торту” која садржи више малтозе, стварали су ону са сложенијим шећером – малтотриозом, којем треба више времена да се разгради у глукозу у слини женке. Додатно, мужјацима који воле слатко требало је продужене 3,3 секунде да се почну парити са женком, а онима са аверзијом на глукозу 2,1 секунде, што значи да су имали више успеха у својим романтичним подвизима. Истраживање под именом Gustatory polymorphism mediates a new adaptive courtship strategy објављено је у часопису Proceedings of the Royal Society B.
(Индекс)
