Научници открили како и када ће изумрети већина живота на Земљи.
Земљина атмосфера тренутно је врло богата кисеоником, но није увек било тако, нити ће остати тако. Ново истраживање показује да ће кроз милијарду година кисеоника бити толико мало да ће већина вишећелијских аеробних организама, зависних од овог гаса, изумрети. Kисеоник данас чини око 21 одсто атмосфере наше планете. Таква атмосфера идеална је за велике и сложене организме, попут људи, којима је кисеоник неопходан за живот.
Но, рано у Земљиној повести количине кисеоника биле су знатно ниже и вероватно ће опет бити ниске у далекој будућности. У новом истраживању, објављеном у часопису Nature Geoscience, Kазуми Озаки са Универзитета Тохо у Фунабашију у Јапану и Крис Рajнхард из Технолошког института Џорџија у Атланти моделирали су климатске, биолошке и геолошке системе на Земљи да би предвидели како ће се атмосферски услови мењати.
Драстичан пад кисеоника
Истраживачи кажу да ће Земљина атмосфера одржавати висок износ кисеоника још следећих милијарду година пре него што ће се драматично брзо вратити на ниске које подсећају на оне које су постојале пре раздобља познатог као Велики догађај оксидације од пре око 2.4 милијарде година. „Открили смо да атмосфера богата кисеоником неће бити трајна одлика Земље”, рекао је за New Scientist Казуми Озаки.
Модел предвиђа да ће деоксигенација атмосфере, са атмосферским О2 који нагло пада на износе који подсећају на Земљу древних организама археја, бити највероватније покренута пре почетка влажних стакленичких услова у климатском систему Земље и пре великог губитка површинске воде из атмосфере.
Један од главних разлога за промену биће пораст топлотне енергије коју ће ослобађати Сунце. Истраживачи сматрају да ће то довести до смањења количине угљен-диоксида у атмосфери јер CO2 упија топлоту и потом се разграђује. Озаки и Рajнхард процењују да ће за милијарду година количина угљен-диоксида постати толико ниска да организми који зависе од њега за фотосинтезу, међу којима и биљке, неће моћи преживети ни производити кисеоник. Масовно изумирање ових фотосинтетских организама биће примарни узрок огромног смањења количина кисеоника у атмосфери.
„Пад износа кисеоника биће врло, врло екстреман – говоримо о милион пута мање кисеоника него данас”, каже Рајнхард. Научници, такође, процењују да ће се упоредно количине метана повећати тако да ће бити око 10.000 пута веће од данашњих.
Губитак за 10.000 оодина
Kад се промене у Земљиној атмосфери једном почну догађати, оне ће брзо напредовати: прорачуни тима указују да би атмосфера могла изгубити кисеоник у само 10.000 година. „Биосфера се не може прилагодити тако драматичној промени околине”, каже Казуми Озаки. Након драстичног пада износа кисеоника, на Земљи ће поново завладати микроби, тумачи Рајнхард и додаје: „Свет анаеробних и примитивних бактерија, који се тренутно крије у сенци, опет ће завладати”.
Kопнени живот престаће да постоји, као и водени живот. Озонски омотач, који се састоји од кисеоника, а делује као заштита од зрачења, исцрпиће се излажући Земљу и њене океане високим дозама ултраљубичастог светла и топлоте из ужареног Сунца.
Аутори у сажетку истичу да њихов модел предвиђа да ће деоксигенација атмосфере, са атмосферским О2 који нагло пада на износе који подсећају на Земљу древних организама археја, бити највероватније покренута пре почетка влажних стакленичких услова у климатском систему Земље и пре великог губитка површинске воде из атмосфере.
Ванземаљски живот
Истраживање је спроведено у склопу пројекта НАСА који трага за настањивим планетама, а предвиђања имају импликације на тражење живота на другим планетима. За идентификацију насељивих планета обично се користе биосигнали који указују на то да на њима постоји кисеоник. „Kисик је у многим својим облицима врло важан биосигнал јер је тако јако испреплетен са животом на Земљи”, каже Натали Аллн са Универзитета Џон Хопкинс у Мериланду.
Међутим, ново истраживање показује да је присутност кисеоника промењива и да можда није трајно стање на настањивој планети. „Постојање кисеоника указује да за планете око других звезда, које су врло слични Земљи, велике количине кисеоника можда неће бити откривене у њиховој атмосфери, чак и ако могу подржати или су подржавале сложени живот”, каже Kевин Ортиз Цебалос с Унивезитета Порторико. „Неоткривање кисеоника у атмосфери планета не значи да оне нису насељиве”, додао је он.
Казуми Озаки и Крис Рајнхард предлажу да би се за тражење ванземаљског живота, уместо кисеоника, могли користити други биосигнали. Примерице, маглина угљоводоника у атмосфери планете могла би представљати дуготрајнији потпис ванземаљског живота.
(Извор Индекс)
