Kад се узгаја у сићушним нитима, лед се може савијати и враћати у свој првобитни облик. Та микровлакна представљају најфлексибилнији облик леда икад направљен, открива нова научна студија. Већина леда у чијем је саставу вода, екстремно је ригидна и крхка те се лако ломи при покушају да га се савије. Но, да један дугуљасти кристал леда може бити далеко флексибилнији, открио је тим кинеских научника са Универзитета Џеиџанг у Kини.
Лимин Тонг и његове колеге искористили су ту чињеницу да произведу најфлексибилнији водени лед досад, чија је флексибилност врло близу теоретског лимита. Ледена влакна направили су користећи водену пару вођену цевчицама у малену комору чију су температуру држали на -50 степени Целзијуса. Електрично поље у тој комори привлачи молекуле воде на иглицу направљену од волфрама, где се кристалишу у облик влакана дебљине неколико микрометара или тање.
Након тога су охладили ледена влакна више, на температуру између -70 и -150 степени и измерили њихово еластично напрезање. Открили су да су та влакна еластичнија од било које структуре воденог леда дотад тестиране. Нека од тих влакана могла су се савити готово до формирања круга, а након попуштања силе, сва су се одмах вратила у првобитан издужени облик. Ледена влакна која су произвели имала су 10,9 посто еластичног напрезања, насупрот 0,3 посто колико је дотад забележено код других мерених облика воденог леда. Теоријски лимит еластичног напрезања леда износи између 14 и 16,2 одсто, тако да су се кинески научници поприлично приближили тој граници.
Тонг и његов тим поближе су проучили направљене ледене нити и уочили су присутност још једног облика леда који је гушћи од леда који је чинио већину тих влакана. Напрезања на савитљивом делу леда тих влакана могла су довести до те трансформације у структури леда, што значи да би та влакна потенцијално могла помоћи у разумевању како такве трансформације заправо функционишу. Тако произведена ледена микровлакна су изузетно транспарентна и могла би се користити за пренос светлости, но то није практично јер су температурни захтеви такви да би читаву ствар било тешко извести. Засад све остаје на тестирању физичких карактеристика леда лабораторији. Истраживање је објављено у научном часопису Science.
(Извор Зимо)
