Шта би се десило уколико би дошло до атомског рата између Русије и Америке? Можда бисте преживели ударе и радијацију, али оно што би потом уследило вероватно не бисте.
Замислите апокалиптичну сцену у којој су главни актери две водеће нуклеарне силе – Америка и Русија. Са по неколико хиљада бојевих глава и дометима од 13.000 до 15.000 километара. Свака од њих баца неколико нуклеарних бомби из својег арсенала на непријатеља и шта се после дешава? Уколико сте преживели, можда и нисте имали толико среће колико сте мислили.
Ово је барем закључак студије по имену „Глобална несигурност хране и глади због смањења усева, морског рибарства и сточарске производње услед климатских поремећаја, изазваних убризгавања чађи у нуклеарном рату”, објављене недавно у часопису Nature Food. Аутори тврде да би поред разарања изазваног експлозијама и радијацијом, детонација нуклеарног оружја изазвала велике пожаре који би утицали на стварање огромне концентрације чађи у атмосфери и спречавању сунчеве светлости да допре до нас и биљака услед чега би наступила глад.
Нешто слично се десило на Земљи пре 66 милиона година, када се астероид Чиксулуб сручио у Мексички залив и покренуо низ догађаја који су на крају резултирали изумирањем диносауруса. Наиме, након судара у атмосфери су се нашли милиони тона сулфата и чађи, који су расхладили Земљу. Kлима се променила, а извори хране су се смањили. Стручњак за климу и моделирање усева Лили Kсиа и колеге са Универзитета Ратгерс су израчунали колика концентрација чађи у атмосфери након сукоба би утицала на нашу будућност. А и његов утицај на усеве, риболов и сточарство.
Користили су податке о глобалним залихама калорија након што би ускладиштене залихе хране биле исцрпљене. Открили су да, чак и уз преусмеравање усева данас намењених исхрани животиња или биогориву, производња хране не би била довољна да гарантује снабдевање у већини нација. Дакле, свака детонација нуклеарног оружја која производи више од 5 милиона тона чађи изазвала би огромну несташицу хране у скоро свакој земљи на свету.
Процењује се, такође, да би број преминулих изазван нуклеарним сукобом Сједињених Држава и Русије могао да достигне 5 милијарди људи или две трећине светске популације. Закључак је да је глобална сарадња у спречавању употребе нуклеарног оружја изузетно важна.
(Национална географија)
