Епидемиолози по досадашњим искуствима закључују да ковид може захватити готово сваки телесни орган, али не знају узрокује ли симптоме продуженог ковида непосредно вирус или су они последица стреса и трауме које инфекција са собом носи.
Kоји су симптоми продуженог ковида?
Студије су показале да свака десета особа која је оболела од ковида развије симптоме дуге манифестације болести, но формалне дијагностичке смернице за потврду дугог ковида још нису састављене. Амерички Центар за контролу и превенцију болести (CDC) и неке друге здравствене установе раде на томе, али док се смернице не саставе, свако ко је забринут за своје здравље засад је осуђен на то да се сам распита о својим симптомима и да о њима поразговара са својим лекаром.
Наиме, симптоми су различити и налик су другим болестима, па ни лекарима није лако да их прецизно дефинишу. Епидемиолози по досадашњим искуствима закључују да ковид може захватити готово сваки телесни орган, али не знају узрокује ли симптоме продуженог ковида непосредно вирус или су они последица стреса и трауме које инфекција са собом носи. Ово је десетак познатих начина како на пацијенте може утицати продужени ковид:
Магла у глави – сваки пети пацијент искусио је „маглу у глави” шест месеци након преболелог ковида, и то независно од тога да ли је био хоспитализован или није. Показала је то метаанализа 51 студије о ковиду. Магла у глави се појединцима као скуп симптома различито манифестује. Најчешће је то комбинација проблема с краткотрајним памћењем, концентрацијом или потешкоћа у проналажењу речи у току разговора.
Умор – шездесет одсто хоспитализованих пацијената осећа умор у мишићима и слабост и шест месеци након ковида, показала је опсежна кинеска студија. И претходно споменута магла у глави и умор одлике су синдрома кроничног умора.
Проблеми са спавањем – сваки пети пацијент има проблеме са спавањем шест месеци након болести, такође је показала метаанализа 51 студије.
Kраткоћа даха и упоран кашаљ – ово су уобичајени симптоми који се јављају од месец дана до пола године након преболеног ковида, показала је студија спроведена на 73 хиљаде америчких ратних ветерана.
Срчани проблеми – лупање срца и аритмија су, такође, уобичајени симптоми шест месеци након ковида, показала је иста студија. Такви пацијенти уједно имају повишен ризик од напредовања болести срца, миокардитиса, атеросклерозе и крвних угрушака пола године након болести.
Неуролошки симптоми – од њих пати трећина пацијената који се носе с продуженим ковидом. У њих спадају и поремећаји расположења попут тескобе и депресије.
Губитак мириса – код отприлике трећине оних који су с ковидом изгубили осет мириса он се није вратио током два или више месеци, показала је мања америчка студија.
Проблеми с варењем – по једној кинеској студији, више од 40 посто хоспитализованих пацијената три месеца након примарне инфекције осећало је проблеме с губитком апетита, мучнином, желудачним рефлуксом и проливом.
Притисак у прсима и бол у зглобовима – ово је најчешћи проблем јер се јавља код 90 постотака особа које пате од дугачког ковида, показала је студија објављена у децембру. Некима од њих симптоми су трајали до седам месеци.
Дијабетес и болести бубрега – по студији урађеној на америчким ратним ветеранима, продужени ковид носи 39 процената већи ризик од развоја дијабетеса током шест месеци након инфекције. Повишен је ризик и од развоја акутне болести бубрега.
Остали симптоми – пацијенти које мучи дуги ковид пријавили су и остале симптоме које научници још нису потврдили већим студијама, а ради се о значајнијем губитку косе, кожном осипу, неуредним и болнијим менструацијама или о тинитусу (зујању у ушима).
(Извор Индекс)
