ВРЕМЕНСКА МАШИНА

ОГЛЕДАЊЕ ЛОШЕ СРЕЋЕ

723 pregleda
Баш сам страшан (Википедија)

Године 1835. Јустус фон Либиг, немачки хемичар, стакло је обложио танким слојем сребра. Тако су први пут у историји и обични људи могли да купе огледало.

Огледало је равна или закривљена површина, обично произведена од стакла на које је нанет рефлективни премаз. Осим за личну употребу, огледала се такође користе у технологији, важна су компонента у научним инструментима као што су телескопи, индустријске машине, камере и ласери.

Вероватно су људи први пут почели да се огледају у одблесцима у води, потоцима и рекама. Прва огледала прављена су од полираног камена и црног вулканског стакла. Неки примери таквих огледала пронађени су у Турској.

Металне легуре или драгоцени метали
огледала били су вредни у древним
временима и доступни једино врло
богатим појединцима.

Древни Египћани су за производњу огледала користили полирани бакар, а округло лице огледала би се често и украшавало. Древни Месопотамци су такође произвели полирана метална огледала, а огледала од полираног камена позната су у Централној и Јужној Америци од 2000. године пре нове ере.

У Кини су огледала прављена од полиране бронзе и од легуре калаја и бакра који су морали бити високо полирани да би могли да рефлектују предмете. Металне легуре или драгоцени метали огледала били су вредни у древним временима и доступни једино врло богатим појединцима.

Концепти душе су често повезивани
са огледалима, што је довело
до разних сујеверја.

Верује се да су огледала израђена од стакла са металном заштитом први пут произведена у Либану у првом веку пре нове ере. Стаклена огледала су први пут произведена у трећем веку, и пронађена у Египту, Немачкој и Азији. Усавршавање обраде стакла у 14. веку довело је до откривања конвексних огледала, што је повећало популарност стаклених огледала.

Јустус фон Либиг (Википедија)

Пошто стакло представља лош рефлектор, мора бити превучено како би добило својства огледала. Најприкладнији материјали за израду металних премаза су сребро, злато и хром. Концепти душе су често повезивани са огледалима, што је довело до разних сујеверја.

На пример, разбијање огледала узрокује седам година лоше среће, јер се душа која се разбија са сломљеним огледалом регенерише сваких седам година (стара римска легенда). Огледала такође имају јаку везу са духовима. Огледалима су покривани упокојени, јер према неким сујеверним правилима, огледало може заменити душу особе која умре.

У ренесанси су огледала прављена методом пресвлачења стакла калцијумом и амалгамом живе. Венеција је постала центар производње таквих огледала. Године 1835, Јустус фон Либиг, немачки хемичар, произвео је огледало тако што је стакло обложио танким слојем сребра. Проналазак тог процеса омогућио је да се поједностави и рашири производња, тако да су први пут у историји и обични људи могли да купе огледало.

(Бранислав Јарић, РТС) 

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар