На Сунцу се појавила још једна огромна рупа. То је коронална шупљини, подручју где је корона тамнија, хладнија и има мању густоћу плазме. Та шупљина је често извор јаких соларних ветрова, појаве која односи честице са звезде и засипа друга небеска тела у Сунчевом систему, поред осталих нашу планету. Ветрови могу наштетити сателитима, а створити невероватно блиставе ауроре. Ово је друга коронална шупљина у протеклих неколико дана. Таман када је прва почела да се окреће од нас, појавила се нова. Претходна је имала 30 пута већи пречник од Земље, док је ова нешто мања – од 18 до 20.
Kороналне шупљине су прилично честа појава, али се обично формирају на поларним полатним Сунца, одакле шибају ветрове у далеки свемир. Но, како се наша звезда приближава соларном максимуму, повећава се вероватноћа да ће се појавити у близини екватора. Соларни циклуси имају огроман утицај на Сунчев систем, стручњаци сматрају да су вероватно повезани са соларним магнетским пољем. Отприлике сваких 11 година Сунчеви магнетски полови се окрећу, северни постаје јужни и обрнуто. То се подудара са оним што је познато као соларни максимум, када Сунце избацује највише бакљи и короналне масе (CME) и има највише пега.
Након тога долази раздобље смиривања, па опет креће соларни максимум. Сада је наша звезда управо у тој фази, 25. откако се то бележи. „Будући да се шупљина формирала на екватору, готово ћемо сигурно кроз пар дана на Земљи забележити брзи соларни ветар”, рекао је за Business Insider физичар Метју Овенс са Универзитета Рединг. Kороналне шупљине на неки начин наликују сунчевим пегама. Оба феномена су заправо тамнија и хладнија подручја од остатка сунчевог диска. За разлику од њих, сунчеве пеге су подручја у којима је соларно магнетско поље изузетно јако, а магнетске линије искривљене.
Kороналне шупљине имају слободније магнетске линије које су отворене и не увијају се према Сунцу, омогућујући соларном ветру да великим брзинама (већим од 800 километара у секунди) дува у свемирска пространства. „Ова коронална шупљина нема посебно узбудљив облик, а занимљива је због својег положаја”, казао је физичар Данијел Фечхарен са Универзитета Колеџ у Лондону.
(Индекс)
