ОКАМОВА БРИТВА ЖИВОТА

Ако неко хоће да пронађе живот негде у васиони, мора да тражи нешта слично ономе за шта већ знамо да постоји, у најмању руку на нашој планети.

Проф. др Ненад Раос

Дошли смо до краја књиге о настанку живота, па опет нисмо одговорили на прво од свих питања: шта је живот? У том погледу биологија је посве неслична физици. Појмови попут ћелије, животиње, биљке, а напослетку и самога живота не могу да се дефинишу на исти начин као појмови силе, енергије или електричне шарже.

Живот је као појам неодређен попут Лепоте, Љубави или Бога. То нас доводи до следећег закључка: ако је нешта тако неодређено дефинисано као живот, онда све може да се сматра живим па је стога посве могуће да живот постоји у посве различитој форми од живота каквог познајемо. Живот на Земљи оснива се на беланчевинама и нуклеинским киселинама, у бити на води и угљеничним једињењима.

Није ништа друго већ илузија да сваки
живот мора личити на земаљски, рече
Саган, а такво је схватање само продукт
неке наше посебне душевне слепоће.

Но не мора да буде тако, како је казао Kарл Саган (Carl Sagan) у књизи The Cosmic Connection (Васионска веза), први пут изданој 1973. године. Није ништа друго већ илузија да сваки живот мора личити на земаљски, рече Саган, а такво је схватање само продукт неке наше посебне душевне слепоће.

Има међутим много облика такве слепоће, а њезине се жртве идентификују као шовени ултравиолетне светлости, шовени температуре и шовени планета. Они који не могу да верују да живот не може да постоји без воде и угљеничних једињења зову се, просто, угљенични и водени шовени. Но зашто би живот требао да буде базиран баш на угљенику и води?

Насловница књиге

Угљеник би могао да се замени силицијумом, па чак и германијумом, а амонијак или растопљени сумпор могли би да буду сасвим добра замена за воду. Много година после тога David Tomey је написао књигу Weird Life (Чудновати живот) у којој је продискутовао све те могућности. Но морам да признам да не волим такве шпекулације. Оне су пре свега у конфликту са Окамовом бритвом: зашто стварати нове ентитете ако нису потребни? Ако неко хоће да пронађе живот негде у васиони, мора да тражи нешта слично ономе за шта већ знамо да постоји, у најмању руку на нашој планети. Други је приговор да шпекулације попут ове не указују на ништа друго него на слабо знање хемије.

Истина је да хемија закључује према аналогијама, али је веома опасно претерати с аналогијама. Натријум-хлорид, NaCl, је бела со која се раствара у води, а спајање елемената аналогних натријуму, калијума и брома, ствара такође белу со која се раствара у води, KBr. И спајање калцијума са хлором даје раствориву со, CaCl2, али његовим спајањем са хлорним аналогом флуором настаје калцијум-флуорид, CaF2, со која се много разликује од CaCl2. Kалцијум-флуорид је познат у минералогији као флуорит, а у стоматологији као главна компонента зубне цаклине.

Исто може да се каже за надомештање воде амонијаком или угљеника силицијумом. Упоређивати особине амонијака са особинама воде или особине силицијума са особинама угљеника је врло добро када се учи хемија, али хемија је много компликованија но шта се то може да види у школи. Посве извесно, амонијак није вода, ни силицијум угљеник.

Може лако да се замисли амонијачни
океан пун необичних створења, али не
можемо да кажемо ништа о њиховој
биохемији, структури и еволуцији.

Угљен-диоксид, CO2, је гас који очвршћава, претвара се у суви лед, код -78 oC, док је силицијум-диоксид, SiO2, чврста материја, позната као кремен или кварц, која се топи код 1700, а кључа код 2500 oC. Иако има милијарде угљоводоника, постоји само неколико њихових силицијумских аналога, силана. Може лако да се замисли амонијачни океан пун необичних створења, али не можемо да кажемо ништа о њиховој биохемији, структури и еволуцији.

Напросто није истина да „је такође истина да се много више пажње посветило органској хемији угљеника него органској хемији силицијума или германијума, понајвише због тога шта су многи биохемичари које познајемо од угљеничне, а не од силицијумске или германијумске врсте”, као шта рече Kарл Саган, због тога шта такво стајалиште претпоставља да има организама, па чак и биохемичара изграђених од силицијумских или германијумских једињења.

Смешно је говорити о могућим формама живота на Титану само зато шта је његов метански океан наизглед сличан океану на Земљи. Kако можемо ишта да знамо о настанку живота у таквоме океану, кад још чекамо на задовољавајуће објашњење настанка живота на овој планети, унаточ големом накупљеном знању о његовим садањим  и изумрлим животним формама? Наука се не базира на сновима, већ на доказима и продуктивним идејама.

(Извадак из књиге Ненад Раос: The Cookbook of Life – New Theories on the Origin of Life)