Океани који нас окружују мењају се с променом климе. Промене се не огледају само у температури већ и у њиховој структури, струјама, чак и боји. Тим процесима, иначе стабилно окружење океана, постаје све непредвидљивије, па би се могло рећи да океан полако губи своје „памћење”, кажу научници. „Памћење океана, односно постојаност његових услова, један је од главних извора предвидљивости у климатском систему”, рекла је климатолошкиња Даисy Хуи Ши из Института Фералон у Kалифорнији. „Све указује на то да ће памћење океана, које се мери постојаношћу аномалија температуре морске површине, опадати у надолазећим деценијама.”
Научници су анализирали температуре у плитком горњем слоју, који се назива мешовити слој горњег океана (MLD), пише Science Alert. Упркос релативној плиткости, која се протеже само до дубине од око 50 метара, овај горњи слој обично показује велику постојаност у смислу топлотне инерције, посебно у поређењу ас варијацијама у атмосфери. Но модели показују да ће се овај фактор „памћења” топлотне инерције у горњем делу глобално смањивати до краја столећа и имати драстично веће температурне варијације. Стручњаци наводе да ће то довести до већег мешања воде у горњем слоју, што ће смањити његову топлотну инерцију и да ће горњи део постати осетљивији на случајне температурне аномалије.
За сада није познато како ће то утицати на морски живот, а научници наводе да би такве промене могле имати утицај на популацију океана. Додатно, губитак „памћења” могао би знатно отежати посао истраживачима, односно закомпликовати прогнозирање надолазеће океанске динамике, попут предвиђања монсуна, морских топлотних таласа и раздобља екстремних временских прилика. Истраживање названо Global Decline in Ocean Memory over the 21st Century објављено је у часопису Science Advances.
(Извор Индекс)
