СРИЦАЊЕ ИСТОРИЈЕ

ОТАЦ ТОКСИКОЛОГИЈЕ

Момчило Мокрањац (САНУ)

Ове године навршава се 120 година од рођења Момчила Ст. Мокрањца (28. април 1899-16. септембар 1967), првог професора токсиколошке хемије на Фармацеутском факултету Универзитета у Београду, великана токсикологије и фармације, сина чувеног српског композитора Стевана Мокрањца.

Александра Божовић

Тим поводом у Галерији науке и технике САНУ недавно је одржана изложба посвећена Момчилу Мокрањцу. Др Данијела Ђукић Ћосић, ванредна професорка Фармацеутског факултета Универзитета у Београду, која је међу ауторима изложбе, сматра да је осим саме биографије проф. Мокрањца, изложба успела да прикаже и време с краја 19. и почетка 20. века, укључујући период Великог рата, када се део тадашње омладине школовао на престижним француским факултетима.

Момчило Ст. Мокрањац рођен је у Београду, у славној музичкој породици Мокрањац. Основну школу и пет разреда гимназије завршио је у Београду. По избијању Великог рата са породицом одлази у Скопље, одакле, са делом тадашње омладине, наставља школовање у Француској.

Момчило и Стерван Мокрањац

Према аутобиографским записима, проф. Мокрањац је матурирао у Ници 1917. године. Лицеј хемије на Париском научном факултету у саставу Сорбоне завршио је 1920. У престижном Пастеровом институту радио је на докторској дисертацији коју је одбранио 1922. године код чувеног француског професора Габријела Бертрана.

Током свог дугогодишњег плодног
научноистраживачког рада, професор
Мокрањац дао је смернице и поставио
темеље токсикологије код нас, а за
собом оставио плејаду токсиколога.

„По повратку у Србију, ови млади, образовани људи, школовани у Француској, омогућили су својој земљи да у послератни период уђе са генерацијом стручњака. Допринели су препороду материјалног и духовног живота ратом разорене и опустошене земље. Осим тога, циљ ширења француске културе односио се на стварање друштвених веза којима је требало да се омогући укључивање људи са Балкана у француску културну и политичку елиту”, каже др Данијела Ђукић Ћосић.

Лавоазјеова медаља

По повратку у Београд, Момчило Мокрањац је радио најпре као хемичар у Државној хемијској лабораторији, био је шеф Хемијске лабораторије београдске општине и Одељења за испитивање племенитих метала при Народној банци Краљевине Југославије. По окончању Другог светског рата, изабран је за ванредног професора токсиколошке хемије на Фармацеутском факултету у Београду 1946, а за редовног професора 1951. Обављао је функцију продекана (1947-1949) и декана Фармацеутског факултета (1949-1952). Написао је први уџбеник из токсиколошке хемије на српском језику 1949. Био је први управник Хемијског института САНУ, први челник Спектрохемијске секције Српског хемијског друштва и члан више стручних организација и удружења.

Посебно је проучавао цинк, никл и кобалт, изучавао токсикологију олова и бавио се истраживањем присуства биљних отрова у организму. Изабран је за дописног члана Париске академије фармације 1953. године. Награђен је Лавоазјеовом медаљом за истраживачки допринос на пољу хемије и токсикологије и носилац је ордена јавног здравља Француске.

„Име Мокрањац везује се за два оца – оца српске музике и оца српске и југословенске токсикологије. Током свог дугогодишњег плодног научноистраживачког рада, професор Мокрањац дао је смернице и поставио темеље токсикологије код нас, а за собом оставио плејаду токсиколога”, објашњава др Данијела Ђукић Ћосић.

Објавио је више од 60 оригиналних научних радова у домаћим и међународним часописима. Његова научна активност се манифестовала најпре кроз изучавања микроелемената, а затим кроз радове у области токсикологије.

Недостатак кобалта

„Као ученик и сарадник професора Бертрана, најпре се интересовао за истраживање присуства и распрострањености цинка, никла и кобалта у природи. Кобалт данас припада групи микроелемената са значајном физиолошком улогом. Као што је познато, пре свега из радова аустралијских аутора, недостатак кобалта у пашњацима изазива озбиљна обољења код оваца”, каже др Ђукић Ћосић.

Професор Мокрањац је са својим сарадницима доказао да су болести стада оваца у одређеним областима Југославије такође узроковане недостатком кобалта. Посебно је изучавао како тровање оловом утиче на метаболизам и физиолошку равнотежу кобалта, гвожђа и бакра. Доказао је да свако повећање количине олова у организму изазива смањење ових веома битних микроелемената присутних у крви.

Заједно са својим сарадницима изучавао је како одређени лекови утичу на мобилизацију олова у организму из депоа у костима. Ти радови показују да одређени антибиотици изазивају ову мобилизацију.

Призор за изложбе

„То указује на опрез при давању антибиотика пацијентима са хроничним тровањем оловом. Тражећи противотрове који би били ефикасни код тровања минералним отровима, професор Мокрањац је заједно са својим сарадницима показао да је витамин ,це᾽ веома ефикасан противотров за олово и посебно за живу. Радови професора Мокрањца у области токсикологије такође су дотакли веома деликатна питања истраживања алкалоида у организму”, сматра др Ђукић Ћосић.

Микро или олиго?

У француском научном часопису Annales pharmaceutiques проф. Мокрањац је 1950. године објавио два научна рада, а 1956. године истраживање о биохемији кобалта.

Година јубилеја

„Ове године, осим 120 година од рођења првог нашег професора токсиколошке хемије Момчила Мокрањца, навршава се 80 година студија фармације у Србији – Фармацеутски одсек при Медицинској великој школи Београдског универзитета отворен је 24. октобра 1939. Прошло је 140 година од оснивања Савеза фармацеутских удружења Србије, тачније Првог друштва апотекара у Србији под називом „Апотекарско друштво Србије, које је претеча данашњег Савеза фармацеутских удружења Србије. Уједно је и 160 година токсикологије у Србији, јер је указом кнеза Милоша Обреновића, Државна хемијска лабораторија успостављена  21. октобра 1859, подсећа др Данијела Ђукић Ћосић.

Мокрањац истиче да Французи користе назив олигоелементи, а Енглези микроелементи, док он заступа мишљење да се не ради о истоветним појмовима. Микроелементи су, по његовом мишљењу, елементи који се налазе у веома малим количинама у живим бићима, док су олигоелементи у малим количинама физиолошки активни.

„Кобалт, истицао је, припада олигоелементима. Надаље је дао осврт на аналитичке методе за одређивање присуства кобалта у живом свету, његов значај за биљни и животињски свет, али и за човека. Описао је да последње значајно поглавље у биохемији кобалта представља његов значај у лечењу одређене врсте анемије. Дуго се није знало шта је у бити ове болести и како се борити против ње. Било је неопходно дуго времена, и плејада научника, да би се открио витамин ,бе 12᾽, који у свом саставу садржи четири процента кобалта”, објашњава др Ђукић Ћосић.

Професор Момчило Мокрањац је био велико надахнуће за своје колеге, посебно у поменутој области токсикологије металних отрова и интеракцији биоелемената и токсичних метала.

(Извор РТС)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар