Амерички научници су најновијом и најдетаљнијом симулацијом настанка звизда расветлили многе мистерије око тог сложеног космичког процеса.
Најдетаљније досадашње симулације дивовских молекуларних облака (ДМО), који се понекад називају звезданим расадницима, упућују на ново промишљање о томе како се звезде формирају у тим огромним космичким објектима. Дивовски молекуларни облаци садрже углавном молекуле водоника. Они имају масу најмање 10.000 пута већу од масе нашег Сунца и пречник од око 15 до 650 светлосних година. Унутар облака молекули водоника се сакупљају, а када то достигне одређену густоћу, долази до стварања звезда.
Иако је основни процес добро схваћен, још постоје многе непознанице. Мајк Грудић из Истраживачког института Карнегијева опсерваторија у Kалифорнији и колеге расветли су мистерије изводећи једну од најнапреднијих симулација дивовских молекуларних облака до сада. Надовезујући се на претходне студије у склопу пројекта STARFORGE, први пут су израдили ДМО симулацију која укључује све главне механизме физичке повратне спреге – попут звезданих ветрова, магнетских поља и гравитације. Симулација почиње са облаком који има почетну масу 20.000 пута већу од нашег Сунца и пречник од 65 светлосних година.
„Одабрали смо га да буде репрезентативан за формирање звезда данас у близини Сунца, дакле наших галактичких суседа. Вероватно је то репрезентативно за то како се само Сунце формирало у нашој галаксији”, каже Грудић. Kако симулација напредује, настају свјетлије и масивније звезде, које заузврат емитују зрачење и звездане ветрове који пролазе кроз ДМО. Симулација коју можете видети на видео-снимку на крају текста представља временски период од девет милиона година, а завршава убрзо након што је једна од првих звезда експлодирала у супернову. У тих девет милиона година рођено је отприлике 1.000 звезда у симулацији. „Једно од изненађења које смо видели јесте да звезде могу захтијевати доста времена за формирање”, објашњава Грудић.
Његов тим открио је да формирање масивне звезде, више од 10 пута веће од масе Сунца, може потрајати чак три милиона година и у просеку око милион година, што је за ред величине дуже него што се досад мислило. Ова симулација може послужити за детаљније разлучивање звездане еволуције него што је то било могуће. Примерице, тај се модел може користити за праћење звезде унатраг да би се видело одакле је изворно дошла њена маса. Подешавањем ограничења може се исто тако израдити тачнија слика о томе који су физички механизми најважнији у формирању звезда. Мајк Грудић, ипак, истиче да је формирање звезда компликовано. То укључује много различитих процеса који делују заједно и морате спојити све различите састојке заједно да бисте добили резултат који заправо подсећа на стварност. Погледајте видео-снимак: https://www.youtube.com/watch?v=iEJIhDxgHug
(Извор Зимо)
