ТРЕЋИ КАМЕН

ПАД КИСЕОНИКА НА ЗЕМЉИ

NASA

NASA

Мање угљен-диоксида значи мање организама који имају способност фотосинтезе, попут биљака, што резултира смањењем кисеоника који они стварају током фотосинтезе.

Земља није одувек била планета богата кисеоником и животом који цвета захваљујући њему. У новој студији објављеној у часопису Nature Geoscience научници предвиђају да ће количина кисеоника у одређеном тренутку у будућности почети опадати, тако да ће наша планета поново постати богата метаном, а сиромашна кисеоником, каква је била у давној прошлости, уочи велике оксидације (GOE) која се догодила пре 2,4 милијарде година.

То се, највероватније, неће догодити наредних милијарду година. Но, када дође до промене, она ће наступити прилично брзо. Научници у својој студији истичу да стање планета у којем су богате кисеоником углавном није стабилно што, поред осталог, има импликације у потрази за ванземаљским животом.Модел предвиђа да ће деоксигенација атмосфере, при чему ће атмосферски О2 нагло пасти на износе који подсећају на архајску Земљу, највероватније бити покренута пре почетка влажних услова стакленика у климатском систему Земље и пре великог губитка површинске воде из атмосфере”, написали су истраживачи у сажетку својег научног рада.

Нестаће пре воде

То ће бити крај пута за људска бића и већину других облика живота који се ослањају на кисеоник да би преживели, па се треба надати да човечанство у наредних милијарду година научити како да колонизује и евентуално тераформира друге планете. Да би дошли до својих закључака, истраживачи су спровели детаљна моделирања биосфере Земље, узимајући у обзир промене у сјају Сунца и одговарајући пад количина угљен-диоксида јер се тај гас разграђује с порастом температуре.

„Пад количине кисеоника је врло, врло екстреман”, рекао је раније ове године за New Scientist Крис Рајнхард из Технолошког института Џорџија.Говоримо о милион пута мање кисеоника него што га има данас.”

Мање угљен-диоксида значи мање организама који имају способност фотосинтезе, попут биљака, што резултира смањењем кисеоника који они стварају током фотосинтезе. Научници су раније предвиђали да ће повећано зрачење Сунца испарити океанске воде с лица Земље у року од око две милијарде година, међутим нови модел – утемељен на нешто мање од 400.000 симулација – показује да ће смањење износа кисеоника бити прво што ће убити већину живота.

„Пад количине кисеоника је врло, врло екстреман”, рекао је раније ове године за New Scientist Крис Рајнхард из Технолошког института Џорџија.Говоримо о милион пута мање кисеоника него што га има данас.”

Тражити биосигнале

Ова студија данас је посебно релевантна због настојања научника да открију ванземаљски живот. Све снажнији телескопи објављују своје податке на интернету, а истраживати желе знати што би у њима требало тражити. Могуће је да би ваљало потражити друге биосигнале осим кисеоника да би се имале најбоље шансе да уочимо живот. Она је део Насиног пројекта NExSS (Nexus for Exoplanet System Science), који истражује настањивост других планета.

„Атмосферу након велике деоксигенације карактеришу повишене количине метана, ниски износи угљен-диоксида и непостојање озонског омотача”, рекао је Казуми Озаки.

„Земљин систем вероватно ће бити свет анаеробних облика живота.

Према прорачунима које су извели Крис Рајнхард и научник за заштиту околине Kазуми Озаки са Универзитета Тохо у Јапану, раздобље настањиве Земље богато кисеоником могло би трајати само 20 до 30 посто укупног животног века наше планете, док би се живот микроба могао наставити још дуго након што људи нестану са Земље.Атмосферу након велике деоксигенације карактеришу повишене количине метана, ниски износи угљен-диоксида и непостојање озонског омотача”, рекао је Казуми Озаки.Земљин систем вероватно ће бити свет анаеробних облика живота.

(Извор Индекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар