Испод Нептунове и Уранове ледене атмосфере водоника и хелијума налази се текући плашт богат водом, амонијаком, метаном, а можда и нечим јако блиставим – дијамантима. Научници већ дуже претпостављају да би из плашта ових ледених дивова могла према чврстом језгру падати киша драгуља. Нептунова унутрашња структура слична је Урановој. У нижим деловима атмосфере владају повећане концентрације метана, амонијака и воде. С дубином расту притисак и температура, но температура брзо прелази критичну тачку и не долази до укапљивања атмосфере, већ до поступног прелаза у суперкритични флуид. Истраживачи сматрају да су на дубини од 7.000 километара могући услови у којима се метан распада на дијамантне кристале, а ови се затим спуштају ка језгру.
Међутим, према новом истраживању, унутрашњост Урана можда није тако бљештава као што се мислило. Теоријски модели показују да се идеални услови за формирање дијаманата могу појавити у Нептуновом плашту, а да је питање могу ли на Урану. Ледени дивови су подврста дивовских планета на којима, у односу на гасовите дивове попут Јупитера и Сатурна, релативно велики део укупне масе чини лед. Унутрашњост је још поприлична мистерија, па те научници наводе да ћемо поуздано знати пада ли киша дијаманата тек након што поново пошаљемо летелице у спољашње подучје Сунчевог система.
Након прелета Voyager-2 1980-их, приметили су да Нептун светли властитом унутрашњом топлотом, док Уран само враћа енергију коју прима од Сунца. Од тада покушавају да схвате шта узрокује ту разлику, пише Sky and Telescope. Према новом истраживању научника аустријског Института за науку и технологију, одговор би могао бити баш у необичној дијамантној киши. Наиме, драго камење би приликом падања кроз плашт могло ослобађати гравитациону енергију у облику топлоте. Сличан принцип се збива приликом изгарања астероида у нашој атмосфери – метеорити или дијаманти стварају трење, а оно топлоту.
Kада су инжењерка Бинћинг Ченг и колеге израчунали тачку смрзавања угљеника у условима попут оних на Нептуну и Урану, открили су да постоји узак распон температура и притисака идеалних за формирање дијаманата. Под тим условима се угљеник и водоник одвајају један од другог, при чему се први концентрише у течност богату угљеником која је савршена за обликовање дијаманата. Концентрисана текућина се може смрзнути и формирати кишу дијаманата. Ченг сматра да је то могуће на Нептуну, али не толико на Урану, што би могло објаснити зашто је потоњу слабијег сјаја од свог рођака.
Планетарна научница Равит Хелед са Универзитета Цирих упозорава да још немамо сасвим јасну представу шта се тачно збива унутар ледених дивова. Човечанство их је поближе погледало само у једној прилици, када је поред њих пролетјела поменута летелица. Стога она сматра да ћемо истину о киши дијаманата открити тек када поновно посетимо спољње пределе Сунчевог система. Истраживање под називом Thermodynamics of diamond formation from hydrocarbon mixtures in planets објављено је у часопису Nature Communications.
(Индекс)
