Научници истичу да је једна од две ендемске врсте са Таре међу најинтересантнијим и угроженијим у Европи.
Kрајем 19. века, приликом једног од својих бројних истраживања западне Србије, др Јосиф Панчић је наишао на необичну врсту скакавца. Kао врсни познавалац ових инсеката, одмах му је било јасно да је у питању до тада не истражена врста. Већ наредне 1882. године, његово откриће је објављено и описано у књизи која је издата у Бечу. Међутим ортоптеролози проводе у потрази 70 година за овом врстом, да би је нашли тек 1955. године.
Kада су научници коначно добили прилику да детаљније испитају ову врсту и утврде да је у питању ендемски Pygromorphella serbica Pancic – реликт борових шума и црњуше који се распростиру међу средњим током Дрине. Данас научници уз помоћ генетских анализа знају да су се преци овог скакавца на Тари смењивали милионима година и поред свих катастрофа и климатских изазова. А након век и по од њиховог проналаска са сигурношћу могу да потврде како је уска територија од око 10 квадратних ккилометара распростирања унутар наше земље једино место на свету где се може видети овај реликт прошлости.
Професор са Природно-математичког факултета у Новом Саду Иво Kараман, тврди да је ова врста скакавца можда и једна од најзначајнијих у Србији и међу најинтересантнијим ендемским врстама у Европи. Он објашњава да је мужијак вижљастог тела са карактеристичном коничном главом и плавичастим антенама. Док су женке скроз дугачије форме и веће, те истиче да то највероватније има неке везе са комуникацијом међу њима. А једна од посебних занимљивости везаних за ову врсту је и да су им крила црвене боје редукована и да не служе летењу.
„Оно што даје карактеристике Тари, односно чему Тара дугује богатство своје флоре и фауне, јесу ти кањони и клисуре који су испресецали кречњачки масив, и управо се у тим кањонима и клисурама очувала специфична микроклима, односно многе врсте су нашле ту склониште од промена временских прилика током милиона година који су иза нас”, како објашњава Ранко Милановић из Националног парка Тара за РТС.
Научници посебно истичу да је Панчићев скакавац угрожена врста чији опстанак се прати, а надзор врше запослени у Националном парку. Човек својим активностима и сечом шума као и вађењем пањева који овој врсти служе за презимљавање уништава његово природно станиште. Додајући да се чак две изузетно ретке биљне и животињске врсте од укупно четири могу наћи на Тари и да је одговорност свих нас очување природне средине.
(Извор Национална географија)
