Научници у Аустралији су замислили путника кроз време како покушава да се врати и спречи нултог пацијента да се зарази. Тако су доказали да је путовање кроз време могуће.
Физичари са Универзитета у Kвинсленду користили су математичке моделе да би помирили Ајнштајнову теорију опште релативности и класичну динамику. Сукоб ова два система је у сржи чувене логичке грешке о путовању кроз време, познате као „парадокс деде”. Ајнштајнова теорија дозвољава да особа која користи временску петљу путује у прошлост да би убила свог деду. Међутим, класична динамика налаже да би след догађаја након дедине смрти кулминирао тиме да временски путник уопште касније не постоји.
„Kао физичари желимо да разумемо најосновније законе и годинама сам се збуњивао како се наука о динамици може уклапати са Ајнштајновим предвиђањима”, рекао је Жермен Тобар, који је водио истраживање. За своје прорачуне, научници су користили пандемију коронавируса као модел за утврђивање да ли би две теорије могле да постоје истовремено. Замишљали су путника кроз време како покушава да се врати и да спречи нултог пацијента да се зарази. Ајнштајнова теорија дозвољава могућност путовања кроз време, али наука о динамици би значила да путник не може да се меша у основни след догађаја. Дакле, ако путник кроз време успе да спречи ширење вируса, то би елиминисало његову почетну мотивацију за путовање у прошлост.
„У примеру нултог зараженог, можда бисте покушали да то спречите, али тиме бисте се ви заразили и постали нулти пацијент, или би то био неко други”, рекао је Тобар. „Без обзира на то шта сте урадили, главни догађаји само би се калибрирали око вас. То би значило да ће се, без обзира на ваше поступке, пандемија десити, дајући вашем млађем ја мотивацију да се врати и заустави вирус. Догађаји ће се увек прилагодити да би се избегла било каква недоследност”, рекао је Тобар. Kако је додао, откривени „опсег математичких процеса” значи да је путовање кроз време логично могуће у нашем универзуму без икаквог парадокса, преноси „Индепендент”. Главни истраживач на пројекту, Фабио Kоста, изјавио је да је „математика тачна, а да су резултати научна фантастика”.
(Извор Б92)
