ПЧЕЛЕ ПРЕД ИСТРЕБЉЕЊЕМ

У периоду вегетације биљака и воћа, право је време и за прскање од штеточина и болести. Међутим, због немара и незнања, пестицидима се уништавају и пчеле. Пчелари препоручују да се воћке прскају у поподневним сатима, када се пчеле врате у кошнице.

Контролишу пчеле, утврђују њихово стање и губитке током зиме – Чедомир Младеновић и Игор Анђелковић из Врања пчеларе 40 и 10 година, а када је неопходно у овом периоду дохрањују пчеле.

Још је Алберт Ајнштајн рекао: Када
нестану пчеле, за четири године ће
нестати и човечанство”.

„Закључак да су пчеле добро зимовале, нема сада губитака. Што се тиче тога баш су добро зимовале и видимо да су у пуној снази. Пчеле су главни опрашивачи биљака, сваки трећи залогај који поједемо је захваљујући њима. Још је Алберт Ајнштајн рекао: Када нестану пчеле, за четири године ће нестати и човечанство”, истиче Анђелковић.

Пчеле највише угрожава неодговорна употреба пестицида у пољопривреди, запрашивање крпеља и комараца. „Препорука је да се не прска у цвету него када две трећине латице цвета опадну, да прскају у поподневним сатима када се пчеле врате у кошнице. Тада мање опште са околином и преко ноћи тај пестицид, та хемија испари”, објашњава Младеновић, председник друштва пчелара „Матица”.

Присуство пчела је знак незагађене животне средине, а њихови производи су лековита и скупа храна. Мед, млеч и прополис чине тек један одсто онога што добијамо од пчела. Последњих неколико година приноси меда су мањи. „Принос уопште нисмо имали 2016. и 2017. године. Морали смо да дохрањујемо своја друштва да би преживела”, наводи Анђелковић.

„Принос је смањен због разних климатских поремећаја, где долази до замрзавања воћа или удари прејака суша. Друго, немамо сточни фонд који је раније ишао на испашу, ђубрио то медоносно биље”, каже Младеновић. Србија на шест становника има једну кошницу, што је најбољи резултат на свету. У области Сечуан у Кини, нестале су све дивље и питоме пчеле.

(Извор РТС)