Према новом истраживању, печурке би могле постати биоразградива алтернатива пластици која се користи у батеријама и рачунарским чиповима, што би олакшало рециклирање. Стручњаци са Универзитета Јоханес Kеплер у Аустрији до овог открића дошли су током истраживања флексибилне електронике, с фокусом на одрживе материјале који би заменили оне неразградиве. „До открића смо у некој мери дошли пуком случајношћу”, рекао је за CNN физичар Мартин Kалтенбрунер из поменуте научне установе.
Наиме, тим је у то време разматрао коришћење материјала добијеног од печурки за употребу у другим подручјима. Но, притом су установили да кожица гљиве Ganoderme lucidum може служити као замена за базу који се користи у електричним колиима, а изолује и хлади проводљиве метале. Она се обично израђује од неразградиве пластике која се након употребе баца. Приметили су да ова гљива, која обично расте на трулом дрвећу у Европи и источној Азији, има компактну заштитну кожу сачињену од мицелијума, мреже налик на корен, којом штити подлогу на којој расте, односно дрво.
„Печурка тако спречава продор других гљивица или бактерија”, објашњава Kалтенбрунер. Стручњаци су скинули ту кожицу и осушили је. Она је после сушења била нешто слабији изолатор од пластике, али је остваривала своју функцију у електричним колима и могла је поднети температуре веће од 200 Целзијусових степени.
„Ова кожа има многа својства која је издвајају од других биоразградивих материјала, но најважније је то да се једноставно узгаја из отпадног дрва и не захтева интензивну или скупу обраду”, истакао је дотични научник. „Наш мицелијум може трајати дуго ако се држи на сувом, али у стандардном кућном компосту потпуно би се разградио у року од две седмице или мање.” Иако је рад тима тренутно експерименталан и далеко од масовне производње, научници сматрају да би биоразградива кожа могла бити одржив алтернативни материјал за употребу у електроници која не захтева дуготрајна електрична кола. Истраживање под насловом MycelioTronics: Fungal mycelium skin for sustainable electronics објављено је у часопису Science Advances.
(Илустрацвија Johannes Kepler)
