Међузвездани астероид Оумуамуа, који је пролетео кроз Сунчев систем 2017. године, могао би да буде „џиновска ванземаљска матична станица”, саопштили су стручњаци одељења Министарства одбране САД које се бави проучавањем неидентификованих летећих објеката. Научници имају и друге претпоставке о необичним својствима овог небеског тела.
Није искључено да Сунчев систем с времена на време посећују свемирски бродови који шаљу извиђачке сонде на планете, пише у извештају Абрахама Леба, директора Института за теорију и рачунарство у Харвард-Смитсонијан центру за астрофизику, и Шона Киркпатрика, шефа Пентагоновог одељења за неидентификоване ваздушне појаве. Један од таквих „матичних бродова” (mothership), према њиховом мишљењу, могао је бити међузвездани предмет Оумуамуа, откривен 19. октобра 2017. године помоћу телескопа Pan-STARRS на Хавајима.
У почетку се веровало да је Оумуамуа (на хавајском – извиђач) комета која је залутала из међузвезданог простора. Предмет се кретао уз негравитационо убрзање, али убрзо је уочено да нема реп од облака прашине и гаса, карактеристичан за комете. Због тога је прекласификован у астероид. Ипак, необична путања, ниска рефлексивност и спљоштени облик, налик на цигарету (дужине око 200 метара и ширине око 20 метара), апсолутно нису својствени астероидима. Кретао се по отвореној хиперболичној орбити – „путањи праћке” – брзином од око 26 километара у секунди. Прорачуни су показали да је дошао из околине звезде Вега, из сазвежђа Лира, које се налази на око 25 светлосних година од нас. Пролазећи близу Сунца, изненада окренуо се, убрзао на 92 километра у секунди и брзо напустио Сунчев систем. Од њега нису примљени сигнали.
Астрономи су имали свега неколико седмица да га проуче, пре него што је заувек ишчезао из видног поља телескопа. Након више од пет година, нема недвосмисленог објашњења тога што је виђено. Посебно интригира додатно убрзање, које противречи законима гравитације. Аутори извештаја верују да је то додатно убрзање могло бити постигнуто коришћењем јонског мотора, у комбинацији са соларним једром. Такви аутономни системи без посаде су у стању да путују кроз галаксију, убрзавајући се у близини звезда. Интересантно је да је у Сунчевом систему Оумуамуа прошао стеновитих планета у зони погодној за живот, а посебно близу Земље. Заобишао је далеке и хладне гасовите и ледене џинове – Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун.
У последње време Пентагон промовише тему неидентификованих летећих објеката (НЛО), која се на сугестију војног ресора више не доживљава као чиста теорија завере. Астрономи, физичари и инжењери о томе озбиљно расправљају на научним конференцијама, а у угледним научним часописима објављују се чланци. У марту 2022. Пентагону је наложено да на свака три месеца припрема тајне извештаје за Конгрес САД. У мају је први пут за пола века одржана расправа у Конгресу о проблемима НЛО, а у јулу је Радна група за непознате ваздушне појаве преименована у ААРО (All-domain Anomaly Resolution Office), која се бави свим могућим неуобичајеним појавама у ваздуху, на мору и у космосу. Од тада је покренуто више од 360 истрага. Око половина су предмети који личе на балоне.
Важно је напоменути да се о Оумуамуи као потенцијалном ванземаљском броду говори управо сада, иако се нови подаци нису појавили. Одмах после вести о кинеским балонима на брзину је објављен нацрт извештаја. Неки стручњаци сматрају да је то покушај да се скрене пажња с важнијих међународних питања и истовремено демонстрира лидерство САД у глобалној безбедности.
У недавном чланку астрохемичар с Калифорнијског универзитета у Берклију, Џенифер Бергнер, и астроном са Корнел универзитета, Дерил Селигман, понудили су прилично једноставно, природно објашњење необичних својстава астероида. Оумуамуа је могао да настане у раним фазама формирања планета, у близини једне од суседних звезда, као ледени планетезимал. Гравитација га је избацила из његовог система и почео је да путује као „свемирски ледени брег који се одломио”. У међузвезданом простору, молекули воде су се делимично дисоцирали под дејством јонизованих космичких зрака, формирајући гас водоника, који је остао заробљен у леду. Када се приближио Сунцу, лед се отопио, а водоник се ослободио, дајући предмету аномално убрзање.
Експерименти су потврдили резултате симулације: када се достигне одређена температура, гасовити водоник се ослобађа из ледене матрице од воде и водоника. Одсуство репа од гаса и прашине вероватно је последица чињенице да је гасовити водоник невидљив за оптичке телескопе, а прашина, ако постоји, остала унутар ледене матрице. Од 2017. Бергнерова и колеге идентификовали су у границама Сунчевог система још шест сличних тела – без приметног репа и с негравитационим убрзањем. Назвали су их тамним кометама. Бергнерова и Селигман тврде да сва ледена тела, када су под дејством међузвезданих космичких зрака, морају изгледати исто.
(Спутњик)
