Dugo se loptica prebacuje, a stalno je u istom dvorištu. U čijem? U akademskom, za koje je Volas Sejr sa Univerziteta Kolumbija odavno ustvrdio: „Akademska politika je najzlobnija vrsta politike, jer su ulozi toliko niski”.
Stanko Stojiljković
Može li ping-pong da razreši sudbinu najčuvenijeg srpskog (ne)plagijata? (Umetnuta odrečna rečca u naslovu najbolje oslikava čudovišnu zavrzlamu). Zašto da ne, ako se igra dok jedan od pošiljalaca ne posustane. Spadne s nogu od slanja unedogled i ne vrati ga nazad, kao što nalažu pravila stonog tenisa. A suprotna strana smesta sebe proglasi pobedničkom.
Hoće li tada negdašnji doktorand, posle petogodišnjeg provlačenja kroz javna glasila, svome imenu i prezimenu pridodati zvanje doktora nauka? Neće. Kako? Verovatnoća je pola-pola, zavisi od činjenice u čije je dvorište pala doktorska disertacija.
Ako je Fakultet organizacionih nauka ne vrati Odboru za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu, ko će konačno presuditi? Odbor za profesionalnu etiku koji to nije učinio, a morao je pozivajući se na svoja ovlašćenja, rektorka koja je obećala da razmrsi ovaj gordijevski čvora stupajući na dužnost ili članovi Senata koji najčešće dižu ruke kada se zatraži prebrojavanje glasova? I šta će se dogoditi ukoliko matični fakultet pred sudom zatraži zaštitu zbog svojevrsnog uznemiravanja?
(Zli jezici potkazuju da ima još optužbi za plagiranje, ali ih niko ih ne pominje).
Umesno je pretpostaviti da to niko nije imao na umu. Zašto? Zato što se izabrana tela akademske zajednice ponašaju kao „protočni bojler” koji teške odluke olako prepušta višim organima. E sada višeg nema, osim međunarodnih ustanova što će dodatno urušiti ugled Univerziteta u Beogradu, koji se ionako polako kruni. Barem na Šangajskoj listi.
Rečeni Odbor imao je jedinstvenu priliku. Zašto je onda brže-bolje suprotnoj strani prosledio predmet da se treći put izjasni? Po svemu sudeći, uzdao se u srpsku narodnu izreku: „Treći put i Bog pomaže”.
Osumnjičeni FON, na kome je (od)branjena sporna disertacija, već je to dvaput učinio, u potonjem slučaju s potpisima većine stručnjaka izvan Srbije. Ko i u čije ime sada sme da traži da se istim povodom treći put oglasi? Ne očekuje se, valjda, da se rukovodstvo popišmani i sebe na tacni isporuči kao krivca?
Kina i Amerika su počele da otkravljuju svoje zategnute odnose tzv. ping-pong diplomatijom. Hoće li se ona, najzad, zapatiti i u Srbiji? Svakako. Pomenuti postupak pokrenut je u vreme pređašnjeg rektora, prve optužbe stigle su pre, otprilike, pet godina. Dugo se loptica prebacuje, a stalno je u istom dvorištu.
U čijem? U akademskom, za koje je Volas Sejr sa Univerziteta Kolumbija odavno ustvrdio: „Akademska politika je najzlobnija vrsta politike, jer su ulozi toliko niski”. A ovdašnji poslenici (i poslanici) spremni su da po svaku cenu brane akademsku autonomiju, čak i kad pojedinci nezakonito strpaju sebi u džep pare iz budžeta namenjene drugoj svrsi. I nikom ništa – mukla tišina. Gde? U Beogradu. A u Sarajevu se već dugo vodi rovovska bitka zbog znatno manjeg iznosa, rektor još nije naumio da se preda.
(Ako ste na ma koga poimenično pomislili, samo ste dopola u pravu. U međuvremenu pogledajte na čijoj se strani loptica nalazi. Nemojte se nimalo začuditi ako je istovremeno na obe, u trećem smeru to nije isključeno).
