Зашто је свет пун дугмади која, заправо, ничему не служе?
Да ли сте икада притиснули дугме за паљење зеленог светла за пешаке на пешачком прелазу и питали се да ли оно стварно ради. Свет је пун дугмади која у ствари ништа не раде, а понеки их називају плацебо тастери – могу да се притисну и притом се чује механичко клик!, али не функционишу. Као и плацебо таблете, та дугмад служе сврси, каже Елен Лангер, психолошкиња са Универзитета Харвард, ауторка концепта Илузија контроле.
„Та дугмад имају психолошки ефекат”, рекла је за CNN. „Предузимање неке акције наводи људе да имају осећај контроле над ситуацијом, што је добар осећај, нису само пасивни посматрачи – ако уради нешто, човек се осећа боље него ако не уради ништа.” У Њујорку на пешачким прелазима од 1.000 дугмади за паљење зеленог светла за пешаке заправо ради само око 100, потврдила је градска Управа за саобраћај. Тај број се последњих година стално смањује.
Kада је New York Times 2004. године открио да већина њујоршких дугмади те врсте није радила, заправо их је радило око 750. Погоршање саобрацћаја је разлог те промене. Дугмад за зелено светло за пешаке су углавном била инсталирана пре него што је гужва у саобраћају достигла данашње нивое, те та дугмад ометају сложену координацију рада семафора. Остали градови, као што су Бостон, Далас и Сијетл, прошли су кроз сличан процес, намерно остављајући плацебо дугмад за пешаке.
Према др Елен Лангер са Универзитета Харвард, ауторке коцепта Илузија контроле, плацебо дугмад имају позитиван ефекат на људе, јер им дају илузију контроле и омогућавају им да ураде нешто у ситуацијама када би алтернатива била да не ураде ништа. То је објашњење зашто људи притисну дугме за позивање лифта иако светли пошто га је неко други већ раније притиснуо.
У Лондону, који има 6.000 семафора, притиском на дугме за пешаке пали се светлећи знак „сачекајте”. Али то не значи да ће се зелено светло за прелазак улице упалити раније него што би се упалило да дугме није притиснуто. Глин Бартон, директор управљања мрежом у компанији „Транспорт за Лондон” је за исту америчку телевизију изјавио да „од људи тражимо да притисну дугме јер то омогућава неке функције”, као што су саобраћајни сигнали који пешацима слабог вида или слуха помажу да пређу улицу – ти сигнали се активирају само када се притисне дугме. У Лондону је све већи број семафора интегрисан у електронски систем који детектује саобрац́ај и прилагођава интервале проласка пешака и возила у складу с тим, на пример дајући предност аутобусима који касне, што значи да притисак на дугме за прелазак пешака преко улице нема ефекта.
Најчешће коришћено плацебо дугме је, ипак, у лифтовима – „затвори врата” које у САД готово сигурно нигде не ради. „Једноставно речено, ако се притисне то дугме, врата се неће брже затворити”, објаснио је Kевин Бринкман из Националне индустрије лифтова. За то постоји веома добар разлог: амерички Закон о особама с хендикепом из 1990. године утврђује, рекао је Бринкман, да „врата лифтова морају да остану отворена довољно дуго да у лифт могу безбедно да уђу особе са инвалидитетом или с тешкоћама при кретању, особе са штакама или у инвалидским колицима”.
Међутим, ван САД је већа шанса, иако ни то није сигурно, да ће функционисати тастер за затварање врата лифта, а то се регулише правилником зграде или по жељи наручиоца лифта, потврдио је Робин Фиала из „Отиса”, највећег светског произвођача лифтова. Познато је и да термостати уређаја за климатизацију у хотелским собама имају ограничени температурни опсег доступан корисницима, да би се смањили трошкови за енергију.
Та пракса није ограничена на хотеле, каже Роберт Бин из Удружења америчких инжењера за грејање и климатизацију. Понеки термостати имају варљив дизајн. Неки модели чак имају и опцију „функција плацебо”: окретањем дугмета се, у ствари, не добија ништа, температура се не мења. „Истраживање термичке удобности показује да када људи мисле да могу да контролишу температуру у просторијама, могу толерисати виши ниво нелагодности него када немају ту контролу”, подсетио је Бин. „Ако је инсталиран нефункционални (плацебо) термостат или термостат ограничене функционалности, већ сама могућност руковања њиме утиче на то како људи доживљавају температуру.”
Лажни термостати који уопште нису повезани на систем могу се наћи и у канцеларијама, упозорио је Доналд Пратер из Америчког удружења извођача радова на климатизацији: „Лажни термостати се постављају зато да би се они који се стално жале на климатизацију умирили тако што им се даје осећај да имају контролу”.
Према психолошкињи Елен Лангер, плацебо дугмад имају позитиван ефекат на људе, јер им дају илузију контроле и омогућавају им да ураде нешто у ситуацијама када би алтернатива била да не ураде ништа. То је објашњење зашто људи притисну дугме за позивање лифта иако светли пошто га је неко други већ раније притиснуо. У случају пешачких прелаза, повећавају сигурност пешака јер су, док очекују да пређу улицу, присиљени да обрате пажњу на саобраћај. Притисак на дугме је „толико ситан поступак да, чак и ако нема никаквог ефекта, бар ништа не кошта, а има психолошку сврху”, закључила је Елен Лангер.
(Национална гографија)
