Veliko otkriće bejgijskih astronoma sa Katoličkog univerziteta u Luvenu: iz umirućih zvezda mogu nastati ovakva nebeska tela.
Ako nova opažanja potvrde postojanje planeta oko binarnih zvezda koje su evoluirale i pokaže se da su planeta nastala tek nakon što je jedna od zvezda došla do kraja svog života, teorije o nastanku planeta moraće da se prilagode.Planete obično nisu mnogo starije od zvezda oko kojih se okreću. Uzmimo za primer Sunce, koje je rođeno pre 4,6 milijardi godina, a nedugo nakon toga formirana je Zemlja. No, astronomi sa Katoličkog univeriteta u Luvenu (Belgija) otkrili su da je moguć drugačiji scenario. Otkrili su da, čak i ako su blizu smrti, neke vrste zvezda još mogu formirati planete.
Potvrdi li se njihovo istraživanje, teorije o nastanku planeta moraće se tome prilagoditi.Planete poput Zemlje, kao i svi druge u našem Sunčevom sistemu, nastale su nedugo nakon Sunca, odnosno u narednih milion godina, i oko njega se okupile kao protoplanete. Rođenje planeta u tom protoplanetarnom disku, sačinjenom od prašine i gasa, sa Suncem u sredini, objašnjava zašto sve kruže oko njega u istoj ravnini.
Ipak, takvi diskovi prašine i gasa ne moraju nužno okruživati samo novorođene zvezde. Mogu se razvijati i nezavisno od formiranja zvezda, na primer oko binarnih zvezda od kojih jedna umire (binarne zvezde su dve zvezde koje kruže jedna oko druge, takođe se nazivaju binarnim sistemom).Kada se zvezdi srednje veličine (poput Sunca) približi kraj, ona katapultira spoljašnji deo svoje atmosfere u svemir, nakon čega polako odumire u vidu takozvanog belog patuljka.
„U deset posto evoluiranih binarnih zvezda s diskovima koje smo proučavali, vidimo veliku šupljinu u disku. To je pokazatelj da tamo okolo pluta nešto što je skupilo svu tvar u području šupljine.”
Međutim, u slučaju binarnih zvezda, gravitaciona sila druge zvezde uzrokuje da materija koju je izbacila umiruća zvezda formira ravan, rotirajući disk. Štaviše, ovaj disk jako podseća na protoplanetarne diskove koje astronomi posmatraju oko mladih zvezda drugde u Mlečnom putu. Ono što je novo jeste da diskovi koji okružuju takozvane evoluirane binarne zvezde neretko pokazuju znakove koji bi mogli upućivati na formiranje planeta, što je otkrio međunarodni tim astronoma predvođen pomenutim nučnicima sa Katoličkog univeriteta u Luvenu.
Njihova opažanja zapravo pokazuju da je to slučaj s jednom od deset ovih binarnih zvezda. „U deset posto evoluiranih binarnih zvezda s diskovima koje smo proučavali, vidimo veliku šupljinu u disku. To je pokazatelj da tamo okolo pluta nešto što je skupilo svu tvar u području šupljine”, kaže astronom Žak Kliska sa Katoličkog univeriteta u Luvenu, prvi autor studije bjavljene u časopisu Astronomy & Astrophysics.
Druga generacija
Čišćenje materije moglo bi biti delo planete, koja možda nije nastala na samom početku života jedne od binarnih zvezda, već na njenom samom kraju. Štaviše, astronomi su pronašli dalje jake indikacije za postojanje takvih planeta. „U evoluiranim binarnim zvezdama s velikom šupljinom u disku materije, videli smo da su teški elementi poput železa bili vrlo retki na površini umiruće zvezde. To opažanje navodi na sumnju da su čestice prašine bogate ovim elementima zarobljene od strane planete”, objašnjava Kliska, koji ne isključuje mogućnost da se na taj način oko ovih binarnih zvezda može formirati nekoliko planeta.
Otkriće se dgogodilo kada su astronomi slagali inventar binarnih zvezda u našoj galaksiji koje su evoluirale. To su učinili na temelju postojećih, javno dostupnih zapažanja. Žak Kliska i kolege izbrojali su 85 takvih binarnih parova zvezda. U deset parova, istraživači su na infracrvenim slikama naišli na spomenuti disk s velikom šupljinom.
Teorije na proveri
Ako nova opažanja potvrde postojanje planeta oko evoluiranih binarnih zvezda i pokaže se da su planete nastale tek nakon što je jedna od zvezda došla do kraja svog života, teorije o nastanku planeta moraće da se prilagode.Potvrda ili opovrgavanje ovog izvanrednog načina formiranja planeta biće test bez presedana za trenutne teorije, rekao je profesor Hans Van Vinkel, rukovodilac Instituta za astronomiju Katoličkog univeriteta u Luvenu.
Astronomi Katoličkog univeriteta u Luvenu uskoro žele i sami da provere svoju hipotezu. U tu svrhu koristiće velike teleskope Evropske južne opservatorije u Čileu da pobliže pogledaju deset parova binarnih zvezda čiji diskovi pokazuju veliku šupljinu.
(Izvor Zimo)
