Велико откриће бејгијских астронома са Католичког универзитета у Лувену: из умирућих звезда могу настати оваква небеска тела.
Ако нова опажања потврде постојање планета око бинарних звезда које су еволуирале и покаже се да су планета настала тек након што је једна од звезда дошла до краја свог живота, теорије о настанку планета мораће да се прилагоде. Планете обично нису много старије од звезда око којих се окрећу. Узмимо за пример Сунце, које је рођено пре 4,6 милијарди година, а недуго након тога формирана је Земља. Но, астрономи са Католичког универитета у Лувену (Белгија) открили су да је могућ другачији сценарио. Открили су да, чак и ако су близу смрти, неке врсте звезда још могу формирати планете.
Потврди ли се њихово истраживање, теорије о настанку планета мораће се томе прилагодити. Планете попут Земље, као и сви друге у нашем Сунчевом систему, настале су недуго након Сунца, односно у наредних милион година, и око њега се окупиле као протопланете. Рођење планета у том протопланетарном диску, сачињеном од прашине и гаса, са Сунцем у средини, објашњава зашто све круже око њега у истој равнини.
Ипак, такви дискови прашине и гаса не морају нужно окруживати само новорођене звезде. Могу се развијати и независно од формирања звезда, на пример око бинарних звезда од којих једна умире (бинарне звезде су две звезде које круже једна око друге, такође се називају бинарним системом). Kада се звезди средње величине (попут Сунца) приближи крај, она катапултира спољашњи део своје атмосфере у свемир, након чега полако одумире у виду такозваног белог патуљка.
„У десет посто еволуираних бинарних звезда с дисковима које смо проучавали, видимо велику шупљину у диску. То је показатељ да тамо около плута нешто што је скупило сву твар у подручју шупљине.”
Међутим, у случају бинарних звезда, гравитациона сила друге звезде узрокује да материја коју је избацила умирућа звезда формира раван, ротирајући диск. Штавише, овај диск јако подсећа на протопланетарне дискове које астрономи посматрају око младих звезда другде у Млечном путу. Оно што је ново јесте да дискови који окружују такозване еволуиране бинарне звезде неретко показују знакове који би могли упућивати на формирање планета, што је открио међународни тим астронома предвођен поменутим нучницима са Католичког универитета у Лувену.
Њихова опажања заправо показују да је то случај с једном од десет ових бинарних звезда. „У десет посто еволуираних бинарних звезда с дисковима које смо проучавали, видимо велику шупљину у диску. То је показатељ да тамо около плута нешто што је скупило сву твар у подручју шупљине”, каже астроном Жак Kлиска са Католичког универитета у Лувену, први аутор студије бјављене у часопису Astronomy & Astrophysics.
Друга генерација
Чишћење материје могло би бити дело планете, која можда није настала на самом почетку живота једне од бинарних звезда, већ на њеном самом крају. Штавише, астрономи су пронашли даље јаке индикације за постојање таквих планета. „У еволуираним бинарним звездама с великом шупљином у диску материје, видели смо да су тешки елементи попут железа били врло ретки на површини умируће звезде. То опажање наводи на сумњу да су честице прашине богате овим елементима заробљене од стране планете”, објашњава Kлиска, који не искључује могућност да се на тај начин око ових бинарних звезда може формирати неколико планета.
Откриће се дгогодило када су астрономи слагали инвентар бинарних звезда у нашој галаксији које су еволуирале. То су учинили на темељу постојећих, јавно доступних запажања. Жак Kлиска и колеге избројали су 85 таквих бинарних парова звезда. У десет парова, истраживачи су на инфрацрвеним сликама наишли на споменути диск с великом шупљином.
Теорије на провери
Ако нова опажања потврде постојање планета око еволуираних бинарних звезда и покаже се да су планете настале тек након што је једна од звезда дошла до краја свог живота, теорије о настанку планета мораће да се прилагоде. Потврда или оповргавање овог изванредног начина формирања планета биће тест без преседана за тренутне теорије, рекао је професор Ханс Ван Винкел, руководилац Института за астрономију Католичког универитета у Лувену.
Астрономи Католичког универитета у Лувену ускоро желе и сами да провере своју хипотезу. У ту сврху користиће велике телескопе Европске јужне опсерваторије у Чилеу да поближе погледају десет парова бинарних звезда чији дискови показују велику шупљину.
(Извор Зимо)
