Тихоокеански део плашта је и данас топлији од афричког, мада је у последњих неколико стотина милиона година изгубио много више топлоте. Разлог томе је што је он заробио огромну количину топлотне енергије у древнијем и дуготрајнијем раздобљу, када се над њиме налазио суперконтинент Родинија.
Наша планета има неуједначену температуру. Једна половина брже од друге губи своју унутрашњу топлоту, и то континуирано минулих 400 милиона година. Неравномеран губитак је, вероватно, заоставштина давно несталих суперконтинената, када су све копнене масе биле спојене у једну иналазиле се на само једној страни планете. Пангеа је назив за суперконтинент који је постојао током палеозоика и мезозоика пре него што су се континенти одвојили и попримили садашњи изглед. Настао је од ранијих континенталних делова пре отприлике 335 милиона година, а почео се разилазити пре 175 милиона година.
Унутрашњост Земље се хлади јер она губи топлоту брже него што јој је испоруче њени унутрашњи процеси. До губитка долази на површини, а збива се неравномерно јер дебеле коре континената пружају снажну изолацију док танко морско дно омогућује бржи пренос топлоте. Научници са Универзитета Осло користили су моделе помицања континената и океанских плоча у протеклих 400 милиона година и реконструисали историју губитка топлоте из Земљине унутрашњости.
Уочили су да је губитак у прошлости био у просеку за 25% већи него данас. Такође су открили да је пацифичка страна света, она која је смештена на подручју Тихог океана, много брже губила топлоту од афричке. „Разлог том губитку топлоте на једној страни планете делом је распоред континенталних копнених маса на афричкој страни света током већег дела минулих 400 милиона година, укључујући суперконтинент Пангеу. Супротно томе, океани с пацифичке стране имали су лошу изолацију због чега је тихоокеански део плашта изгубио за око 50 Целзијусових степени више топлоте од афричког”, написали су научници у студији.
Но, тихоокеански део плашта је и данас топлији од афричког, мада је у последњих неколико стотина милиона година изгубио много више топлоте. Разлог томе је што је он заробио огромну количину топлотне енергије у древнијем и дуготрајнијем раздобљу, када се над њиме налазио суперконтинент Родинија. Родинија је најстарији познати суперконтинент. Стручњаци сматрају да се он обликовао пре милијарду година и да је имао већину или сву Земљину постојећу континенталну кору. Родинија се разломила на осам континената пре неких 750 милиона година. Истраживање под називом Spatiotemporal Variations in Surface Heat Loss Imply a Heterogeneous Mantle Cooling History објављено је у часопису Geophysical Research Letters.
(Извор Индекс)
