Отворили сте очи, а до аларма има још три минута – недовољно да се вратите спавању, али сасвим довољно да имате утисак да сте изгубили драгоцени сан.
Зашто то чинимо? Да ли се бојимо да ћемо закаснити на посао, па је тело у паници и пре него што смо се пробудили, или једноставно не волимо тај звук аларма, пише IFLScience. Унутарњи телесни сат, такозвани циркадијални ритам, управља вашим циклусима сна и будности. Он је попут великог сата који у позадини контролише ваш крвни притисак, телесну температуру и осећај како спавате и колико сте свесни.
Спољашњии фактори могу да утичу на ваш циркадијални ритам. Kада пада мрак очи шаљу сигнал хипоталамусу, делу мозга који управља нивоом енергије и помаже одржавање циркадијалног ритма, да би требало да се осећате уморно. Мозак одговара и шаље у телу сигнал да отпусти мелатонин због ког осећате умор. Али ако је ваш циркадијални ритам прилагођен вашим склоностима и ноћне сте птица, разликоваћете се од ранораниоца. Све док довољно спавате и одмарате се нећете приметити проблеме са циркадијалним ритмом.
Ваш телесни сат има своју рутину. Ако сваке вечери у исто доба идете на спавање, тело се навикава на количину сна коју имате и која вам је потребна и зна када треба да се пробуди ујутру. Ваш ритам спавања донекле регулише протеин PER, а његови нивои опадају и расту током дана. Kада су нивоу у паду током ноћи, успорава се рад срца, пада крвни притисак и размишљање вам је отежано, а ви сте уморни.
Ако имате увек исту рутину спавања и сваког јутра се будите у исто време, тело ће тада почети да отпушта ПЕР протеин који ће подићи притисак и телесну температуру и ослободиће хормон кортизол који управља стресом. То ће се све догодити око пола сата пре него што се пробудите и тако вам олакшати улазак у нови дан. У основи, ваше тело не воли звук аларма и не жели да га он пробуди из сна. Радије ће до будности стићи својим ритмом. То значи да добро истренирано тело зна када треба да се пробуди. Али то може да буде повезано и са осећајем панике да сте се успавали и нисте чули аларм. Али ако сте угасили аларм и наставили да спавате, имајте на уму да сав тај посао који је тело уложило да вам олакша прелаз из стања сна у стање будности може да буде узалудан. Мешају се хормони који вам помажу да заспите са онима који вас буде и осећаћете се још горе.
(Извор Н1)
