Ново истраживање указује на то да одсуство стимулација (тишина) функционише попут неке врсте прозора или система за вентилацију.
Нова студија Центра за неурологију Универзитета у Новом Јужном Велсу у Аустралији показала је како се мозак фокусира на кодирање информација. Често се каже да „тишина некада злата вреди”. Ово се нарочито односи на ментално здравље људи и ослобађање од стреса.
Ново истраживање указује на то да одсуство стимулација мозга (тишина) функционише попут неке врсте прозора или система за вентилацију.
Реч је о својеврсном „пречишћивачу ума”, који омогућава мозгу да преузме оно што је научио и искусио и да га преради.
Да би дошли до таквог закључка, истраживачи Ингварс Бирзникс и Ричард Вичкери развили су јединствени начин контроле информација које су долазиле до мозга. Они су, у експерименту, код једне групе људи излагали врхове прстију великом броју кратких механичких притисака.
Научнике је изненадило што је мозак
„сам кодирао притиске без обзира на
стварну учесталост стимулације врхова
прстију, па у неким случајевима чак и
када су надражаји престали”.
Покрећући осећај додира – који мозак региструје од вибрација дуж гребена наших прстију – научници су могли да прате како сe нервни импулси кодирају као информације. Ствар је у томе да, након неког времена, учесталост кодирања није одговарала броју притисака. Научнике је изненадило што је мозак „сам кодирао притиске без обзира на стварну учесталост стимулације врхова прстију, па у неким случајевима чак и када су надражаји престали”.
За неуронауке оваква открића би могла да утврде нека друга правила у истраживању декодирања информација. Резултати студије сугеришу да је пожељно да, када у гужви и великом бучном друштву схватимо да смо у „опасности од превелике стимулације”, дозволимо нашем мозгу да одахне и да се макар накратко „искључимо”.
(Извор РТС)
