Откривен заједнички предак свих животиња, биљака и гљива.
Анализом неколико десетина различитих генома, истраживачи са Универзитета Тексас у Остину су открили да еукариоте имају корене у архаичном претку археја. „То је оно што радимо: уместо фосила или древних артефаката, гледамо генетске нацрте савремених микроба да бисмо реконструисали њихову прошлост”, објашњава Валери де Анда из истраживачке лабораторије Универзитета Тексас.
Али пре тога можда не би било лоше упознати се с чињеницом шта су то археје. Живот на Земљи се може класификовати у три различита домена: споменуте еукариоте, сложени једноћелијски или вишећелијски организми; бактерије, односно организми са ћелијама без дефинисаног језгра, прокариотске грађе, и археје, групе једноћелијских прокариотских микроорганизама који попут бактерија, немају једро нити органелу окружену мембраном унутар ћелија.
Археје су заједно са бактеријама једна од најстаријих познатих линија једноћелијских организама. У оквиру архејског домена – Asgardarchaeota, секвенциониране су групе генома на основу којих је откривено нешто необично: директни прокариотски предак прве еукариотске ћелије из које се развио сав сложен живот на нашој планети. Научници до сада нису имали доказе који би указали да постоје еурокариотски организми старији од две милијарде годна, другим речима ово значи да је пре наведеног периода постојало само неколико врста микроба.
Kоје су околности навеле ове микробе да постану еукариоти? – питала се Брета Бејкер. У потрази за одговором, тим који је предводила, одлучио је да се упусти у проучавање генома археја. Пре свега јер су оне еволуирале пре више од две милијарде година и њихови потомци су још живи. Неке од њих су откривене у дубокоморским седиментима и врелим изворима широм света, међутим, до сада су само два соја успешно узгајана у лабораторији. Геноми су анализирани на основу скупа узорака добијених из морских седимената. На овај начин је проширено знање о њиховој разноликости, додајући на листу више од 50 раније непознатих генома. Али је идентификован и најближи микроб у односу на све сложене облике живота на дрвету живота: новоописани ред унутар археја назван Hodarchaeales или скраћено Hods.
Али да се вратимо на питање Брете Бејкер: које су околности довеле до тога да микробиоми постану еукариоти? „Ово је сјајно питање на које још немамо одговор”, потврђује она и закључује: „Али проналазак заједничког претка је велики корак ка његовом разумевању.” Резултати истраживања су објављени у часопису Nature.
(Национална географија)
