Otkriven zajednički predak svih životinja, biljaka i gljiva.
Analizom nekoliko desetina različitih genoma, istraživači sa Univerziteta Teksas u Ostinu su otkrili da eukariote imaju korene u arhaičnom pretku arheja. „To je ono što radimo: umesto fosila ili drevnih artefakata, gledamo genetske nacrte savremenih mikroba da bismo rekonstruisali njihovu prošlost”, objašnjava Valeri de Anda iz istraživačke laboratorije Univerziteta Teksas.
Ali pre toga možda ne bi bilo loše upoznati se s činjenicom šta su to arheje. Život na Zemlji se može klasifikovati u tri različita domena: spomenute eukariote, složeni jednoćelijski ili višećelijski organizmi; bakterije, odnosno organizmi sa ćelijama bez definisanog jezgra, prokariotske građe, i arheje, grupe jednoćelijskih prokariotskih mikroorganizama koji poput bakterija, nemaju jedro niti organelu okruženu membranom unutar ćelija.
Arheje su zajedno sa bakterijama jedna od najstarijih poznatih linija jednoćelijskih organizama. U okviru arhejskog domena – Asgardarchaeota, sekvencionirane su grupe genoma na osnovu kojih je otkriveno nešto neobično: direktni prokariotski predak prve eukariotske ćelije iz koje se razvio sav složen život na našoj planeti. Naučnici do sada nisu imali dokaze koji bi ukazali da postoje eurokariotski organizmi stariji od dve milijarde godna, drugim rečima ovo znači da je pre navedenog perioda postojalo samo nekoliko vrsta mikroba.
Koje su okolnosti navele ove mikrobe da postanu eukarioti? – pitala se Breta Bejker. U potrazi za odgovorom, tim koji je predvodila, odlučio je da se upusti u proučavanje genoma arheja. Pre svega jer su one evoluirale pre više od dve milijarde godina i njihovi potomci su još živi. Neke od njih su otkrivene u dubokomorskim sedimentima i vrelim izvorima širom sveta, međutim, do sada su samo dva soja uspešno uzgajana u laboratoriji. Genomi su analizirani na osnovu skupa uzoraka dobijenih iz morskih sedimenata. Na ovaj način je prošireno znanje o njihovoj raznolikosti, dodajući na listu više od 50 ranije nepoznatih genoma. Ali je identifikovan i najbliži mikrob u odnosu na sve složene oblike života na drvetu života: novoopisani red unutar arheja nazvan Hodarchaealesili skraćenoHods.
Ali da se vratimo na pitanje Brete Bejker: koje su okolnosti dovele do toga da mikrobiomi postanu eukarioti? „Ovo je sjajno pitanje na koje još nemamo odgovor”, potvrđuje ona i zaključuje: „Ali pronalazak zajedničkog pretka je veliki korak ka njegovom razumevanju.”Rezultati istraživanja su objavljeni u časopisu Nature.
(Nacionalna geografija)
