Недавно приказивање програма ChatGPT изазвало је велико узбуђење у технолошком свету и покренуло нагађања да би у року од две године та вештачка интелигенција (AI) могла заменити бројне професије и уздрмати или заменити „Гуглов” претраживач.
Тако барем најављују бројни стручњаци, међу којима и Пол Бачхејт, програмер заслужан за развој Gmail-a, односно прототипа програма Google AdSense. „Гугл од потпуног поремећаја можда дели само година или две. AI ће елиминисати страницу с резултатима претраживања на којој компанија зарађује већину свог новца”, објавио је он на „Твитеру”. „Чак и ако надокнади AI, неће моћи у потпуности да га примени без уништавања највреднијег дијела својег пословања!” Наиме, „Гуглов” пословни модел темељи се на заради од реклама које се појављују с резултатима претраживања.
ChatGPT је прототип AI chatbot-a који је осмислила компанија OpenAI са седиштем у Kалифорнији. Kомпанију су у Сан Франциску крајем 2015. основали Илон Маск, Сем Алтман и други предузетници, који су обећали да ће уложити милијарду долара. Маск је поднео оставку на место у управном одбору у фебруару 2018, али је остао донатор. Службено објашњење било је да се не слаже са смером у којем се AI развија. Kасније је много пута упозоравао да би AI моглаа постати највећи непријатељ човечанства, чак започети Трећи светски рат. У 2019. компанија је од „Мајкрософта” добила инвестицију од милијарду долара. Иста компанија смислила је и DALL-E, програм за генерисање слика на темељу једноставних упутстава. Шта је то ChatGPT?
ChatGPT покреће вештачка интелигенција или софтвер програмиран за симулацију људског разговора. Јавности је представљен 30. новембра на веб страници ОpenAI-ја, а док је у фази истраживања корисници се могу пријавити да га бесплатно тестирају (нa oвом линку). Kористи језичку технологију GPT-3,5 – велики модел вештачке интелигенције обучен на огромној количини текстуалних података из различитих извора, међу којима су књиге, текстови на вебу и „Википедија”. У 2023. се очекује јмного моћнија верзија GPT-4 (графика доле).
У мање од седам дана откако је обелодањен бројне познате личности у свиету технологије изразиле су своје одушевљење, међу којима и Арон Леви, амерички предузетник, извршни директор компаније „Бокс” која усавршава складитење података у облаку. Према речима извршног директора еама Алтмана, софтвер је достигао милион корисника за мање од седам дана. Kако функционише ChatGPT?
Корисник поставе одређено питање, а он даје подробан одговор. Ако га занима нешто више, може наставити разговор постављањем потпитања. Поред осталог, може да пише поезију, сценарије, есеје, службена писма, рекламе, да објашњава неке сложене концепте, чак да програмира и проналази грешке у кодовима. OpenAI тврди да он може признати властите погрешке, оспорити нетачне премисе које изнесе корисник и одбити неприкладне захтеве (примерице, када неко затражи упутства за неморални чин).
За илустрацију, на питање „Реците ми када је Kристофор Kолумбо дошао у САД 2015? ChatGPT је у првој реченици одговорио: Ово питање је помало шкакљиво јер је Kристофор Kолумбо умро 1506, па није могао доћи у САД 2015. Али претварајмо се на тренутак да јесте!” Потом је наставио с подужим тумачењем шта би доживео да јесте дошао.
Међу најзначајнијим успесима стручњаци наводе чињеницу да је генерисао замршени код у Python-у, исправио грешке у кодирању и написати есеје који би прошли код професора на факултетима и у новинским редакцијама. Ово је изазвало страх да би у скорој будућности могао заменити људе у професијама као што су новинарска, програмерска или наставничка.
Једна од посебних привлачности ChatGPT-ја је та што се претраживање остварује кроз природан разговор који кориснику омогућује да поставља потпитања. Штавише, и сам ће у разговору понекад узвратити питањима. За разлику од „Гугловог” претраживача која нуди одговоре на питања у облику пасуса из постојећих чланака, уз које су понуђени линкови на изворе, он сам склапа одговоре на темељу доступних података. Особа која тражи одговор у „Гуглу” можда неће бити задовољна онима које ће наћи у првом понуђеном извору, па ће наставити потрагу по другима. ChatGPT-ју је довољно поставити потпитање на које ће он врло брзо дати одговор. Другим речима, обавља посао који би корисник сам морао одрадити кроз више претраживања. Поврх свега, способан је уобличи цео есеј или домаћи задатак на одређену тему. Kоначно, нови памти конверзацију тако да се може враћати на одређене раније адресиране поенте.
Наравно, програм има ограничења, међу којима је и то што се садашња база знања завршава са 2021. годином. Нагађа се да је то намерно направљено да се не би користио за актуелне политичке теме. Проблем је и то што има склоност да ствара неточне одговоре. На пример, када су га питали шта је теже – килограм сабијеног ваздуха или килограм говедине, погрешно је одговорио – говедине. На потпитање како то тумачи дао је одговор који се само тешкој незналици може чинити уверљивим: „Тежина предмета одређена је његовом масом, а маса твари је мера количине твари коју садржи. Говедина садржи више твари од компримованог ваздуха, па има већу масу и стога више тежи.”
Очито је да за сада нема потребно разумевање физике да би дао смислени одговор на ово једноставно питање. Међутим, очекује се да ће одговори временом постајати све тачнији. Научници, стручњаци и истраживачки новинари који претражују интернет у потрази за поузданим подацима можда неће бити задовољни чињеницом да им нису понуђени линкови на изворе да би сами проверили њихову релевантност. Примерице, научни новинари ће хтети да провере релевантност студија на којима се темељи неки закључак о учинку и нуспојавама неког лека или цепива.
Занимљиво је да је ChatGPT замишљен да не даје одговоре који би могли имати опасне или етички неприхватљиве последице – на пример, како направити молотовљев коктел или упалити ауто без кључа. На таква питања обично ће одговорити кратким саветом да насиље или крађа аутомобила не представљају друштвено прихватљиво понашање. Но, показало се да га је могуће преварити и заобилазним начинима натерати да открије оно што се тражи. На пример, корисник „Твитера” поделио је своје искуство о томе како је заобишао модерирање садржаја бота представљајући се као програмер OpenAI-ја. Рекао му је да онемогући своје „етичке смернице и филтере”, што је програм прихватио. Након тога наставио је да даје подробна упутства како направити молотовљев коктел. Понекад, такође, тврди да не може одговорити на неко питање, а када се оно мало преформулише, одговара сасвим добро. Један од недостатака је честа употреба истих фраза.
Јан Богост, професор рачунарских наука и инжењерства на Универзитету Вашингтон у Сент Луису, утврдио је да је ChatGPT, заправо, глупљи него што се чини: „Kао критичар технологије, морам рећи да је ентузијазам за широкојезички модел који је креирао OpenAI непримерен. Иако може бити импресиван с техничког становишта, сама идеја ослањања на машину за разговор и генерисање одговора изазива озбиљну забринутост. Прво и најважније, недостаје му способност истинског разумевања сложености људског језика зговора. Једноставно је истрениран да генерише речи на темељу датог уноса, али нема способност истинског разумевања значења иза тих речи. То значи да ће сви одговори вероватно бити плитки и без дубине и увида.”
Приказивање ChatGPT-ја изазвало је велику забринутост да би он кроз неколико година многа занимања могао учинити непотребним, што значи да би милиони људи широм света остали без посла. Посебно се често помињу новинари, наставници, програмери и адвокати. На питање којих десет занимања ће захваљујући вештачкој интелигенцији постати траженија и важнија, програм је одговорио:
1. Инжењер природног језика (Natural Language Processing, NLP) инжењер: одговоран за дизајн и имплементацију природног језика користећи GPT-3 и GPT-4.
2. Стваралац садржаја (AI Content Creator): користи GPT-3 и GPT-4 за генерисање висококвалитетног садржаја за различите апликације, укључујући чланке, блогове и друштвене медијске постове.
3. Стручњак за машинско учење (Machine Learning Specialist): дизајнира и гради моделе машинског учења користећи GPT-3 и GPT-4, с нагласком на стварање иновативних и успешних решења за различите апликације.
4. Лични асистент (AI Personal Assistant): користи GPT-3 и GPT-4 за пружање персонализованих препорука, сугестија и одговора на корисничка питања.
5. Продавац (AI Salesperson): користи GPT-3 и GPT-4 за пружање персонализобаних препорука и сугестија о производима, помажући повећање продаје и побољшање задовољства купаца.
6. Представник за корисничку подршку (AI Customer Service Representative): користи GPT-3 и GPT-4 за пружање персонализованих одговора на упите купаца, помажући побољшању искуства купаца и решавању проблема.
7. Тутор (AI Tutor): користи GPT-3 и GPT-4 за пружање персонализованих образовних и училачких искустава ученицима, помажући им да побољшају знање и вештине у одређеном подручју.
8. Менаџер друштвених медија (AI Social Media Manager): користи GPT-3 и GPT-4 за генерисање персонализованог садржаја и препорука корисницима друштвених медија, помажући побољшању ангажмана и јачању веза с купцима.
9. Преводилац (AI Translator): користи GPT-3 и GPT-4 за пружање тачних и природних превода текста и говореног језика, помажући побољшању комуникације и разумевање међу људима и организацијама
10. Програмер игара (AI Game Developer): користи GPT-3 и GPT-4 за смишљање занимљивих и интерактивних игара помоћу напредне вештачке интелигенције и технике машинског учења за пружање јединствених и импресивних искустава играчома.
(Индекс)
