На Грађевинском факултету у Београду свечано је обележено пола века деловања Друштва за информатику Србије (ДИС).
Учеснике иу госте свечаног скупа поздравио је Никола Марковић, председник, указавши да је највећи успех што се Друштво за информатику (ДИС) афирмисало као независно удружење које окупља стручњаке који развијају и примењују најновије информатичке и комуникационе технологије (ИКТ) и разматрају најновије трендове. Предложено је око 30 препорука од којих је око 30% усвојено. Сада су актуелне оне које се односе на убрзање и омасовљење дигиталне трансформације пословања, заштиту од најновијих облика угрожавања приватности, сузбијање злоупотребе примена интернета и друштвених мрежа, регулацију вештачке интелигенције и друге.
У име српске владе и Министарства информисања и телекомуникација учесницима и члановима јубилеј је честитао Дејан Парчетић, државни секретар. Потом је приказан документарни филм „50 година ДИС” с најважнијим резултатима у минулих пет деценија. Срећко Миодраговић, председник Управног одбора, најавио је наредне акривности, а др Марко Вулић је назначио кључне правце у примени интернета и друштвених мрежа.
Никола Марковић
Присутнима је подељена монографија „50 година ДИС” с текстовима неколико сарадника, чији су уредници Никола Марковић и проф. др Драгана Бечејски Вујаклија. Садржај и значај речене монографије похвално су оценили проф. др емеритус са ФОН-а, Душан Старчевић, и проф. др Зоран Јовановић са Електротехничког факултета у Београду. Након тога је представљена виртуелна изложба докумената из рада ДИС у протеклих 50 година, аутора проф. др Слађана Бабарогића са ФОН-а.
Проф. др Драгана Бечејски Вујаклија, потпредседница Управног одбора, објаснила је да је ДИС од 1987. године доделио 160 плакета за најбоља домаћа постигнућа у информатици, подсетивши да су од добитника касније сазнавали да су им оне значајно помогле у афирмацији – како награђеног производа/услуге, тако и личној. Првих година уручивана је најуспешнијој фирми или појединцу за резултате у претходној години, а од 2000. увођене су нове категорије које су се временом мењале (развијен и примењен информациони систем, развијен и примењен информатички производ, постављен веб сајт, објављен научни рад, остварена информатичка услуга и тако редом). Списак награђених налази се у поменутој монографији.
На крају свечаног скупа причитана је Одлука Управног одбора о додели захвалница за 130 појединачних и 40 колективних чланова ДИС, а одлуком УО специјално признање припало Николи Марковићу. Организацију обележавања значајног јубилеја подржале су компаније „Информатика а.д.” и „Комтрејд”.
Обраћање Дејана Парчетића
Поштоване даме и господо, изузетна ми је част да вас у години обележавања јубилеја поздравим испред Владе Републике Србије и Министарства информисања и телекомуникација, и да вам честитам 50 година рада, посвећености и доприноса у области телекомуникација и информационих технологија.
Друштво за информатику Србије значајан је партнер Владе у циљу дигитализације наше земље и хвала вам на свим овим годинама рада и изузетне посвећености у доприносу наше дигиталне Србије.
Управо смо у четвртој индустријској револуцији и новим технологијама видели велику развојну шансу и 2017. године на челу са председницом Владе Аном Брнабић, препознали значај дигитализације и поставили је за једну од приоритетних области. Од тада је урађено много и то довољно говори о очекивањима државе и препознавању дигиталног доба као прилике да се значајно позиционирамо на тржишту информационо-комуникационих технологија као држава добрих прилика.
ИKТ сектор је постао један од генератора нових радних места, значајна извозна грана, која већ данас пружа много, али од које се у будућности још више очекује. Свака наредна година нам је рекордна. У 2022. је извоз ИKТ услуга био рекордних 2.7 милијарди еура. Данас, извоз ИKТ услуга за 1. квартал 2023. износи 786 милиона евра, што представља раст од 43,9% у односу на исти период прошле године, док је извоз ИKТ услуга за читаву 2017. годину, када смо се определили да нам ова област буде приоритет, био 740 милиона евра.
Успели смо да трансформишемо јавну управу у модеран, ефикасан, транспарентан и кориснички оријентисан сервис који грађанима и привреди омогућава да брже и ефикасније заврше административне послове, са било ког места на свету и у време које њима највише одговара. Захваљујући Националном порталу за електронску идентификацију еид.гов.рс данас имамо готово 2 милиона регистрованих еГрађана који користе на стотине различитих електронских услуга, приступајући Порталу еУправа еуправа.гов.рс али и многим другим државним порталима.
Захваљујући овим резултатима, према последњем издању глобалног извештаја Уједињених нација, који прати развој електронске управе, Србија је међу 10 земаља света које су оствариле највећи напредак у овој области док нас Светска банка рангира на високо 4. место у Европи у области дигиталне трансформације.
Модернизација и трансформација јавне управе ради привлачења инвестиција и подстрека трансформацији друштва остају један од приоритета и на томе заједно радимо са водећим компанијама које послују у нашој земљи.
Наша земља препозната је од стране великих компанија као повољно окружење за истраживање и развој. Данас у Србији своје производе и решења развијају неке од најпознатијих компанија света, као што су „Мајкрософт”, НЦР, ИБМ, „Циско”, „Континентал”, „Шнајдер”. Недавно смо потписали веома битне споразуме о сарадњи са компанијама „Оракл” и „Амазон” од којих такође много очекујемо.
По читавој Србији смо раширили широкопојасну телекомуникациону инфраструктуру, повезали смо све школе на интернет, увели дигиталне наставне садржаје, увели програмирање у основне школе, специјализована ИТ одељења у средњим школама, специјализоване мастер програме на факултетима. До краја 2025. године, уз помоћ Пројекта развоја широкопојасне комуникационе инфраструктуре у руралним пределима РС очекујемо да свако село у Србији добије приступ брзом интернету.
Србија је уложила значајне напоре и инвестиције у развој стартапа и иновационе инфраструктуре, и претходних година забележен је велики пораст броја стартапа и рекордне инвестиције у наш стартап екосистем. Наши стартапи и научници данас имају на располагању иновациону инфраструктуру – четири научнотехнолошка парка у Београду, Новом Саду, Чачку и Нишу и најмодернији суперкомпјутерску опрему. У наредном периоду радимо на проширивању капацитета у Kрагујевцу, изградњом првог Иновационог дистрикта, јединог у овом делу Европе, од велике важности за даљи развој дигиталне трансформације у читавој Србији. У њему ће бити изграђен пети НТП у Србији, а посебно место ће имати Национални центар за кибернетску безбедност.
Kористим ову прилику да се још једном захвалим Друштву за информатику Србије и радујемо се новим променама које следе на пољу дигитализације. Настављамо да креирамо дигиталну Србију и радимо на стварању нових могућности за све. Kреирамо државу засновану на иновацијама, изврсном инжењерском кадру и најсавременијим технолошким решењима.
