Na Građevinskom fakultetu u Beogradu svečano je obeleženo pola veka delovanja Društva za informatiku Srbije (DIS).
Učesnike iu goste svečanog skupa pozdravio je Nikola Marković, predsednik, ukazavši da je najveći uspeh što se Društvo za informatiku (DIS) afirmisalo kao nezavisno udruženje koje okuplja stručnjake koji razvijaju i primenjuju najnovije informatičke i komunikacione tehnologije (IKT) i razmatraju najnovije trendove. Predloženo je oko 30 preporuka od kojih je oko 30% usvojeno. Sada su aktuelne one koje se odnose na ubrzanje i omasovljenje digitalne transformacije poslovanja, zaštitu od najnovijih oblika ugrožavanja privatnosti, suzbijanje zloupotrebe primena interneta i društvenih mreža, regulaciju veštačke inteligencije i druge.
U ime srpske vlade i Ministarstva informisanja i telekomunikacija učesnicima i članovima jubilej je čestitao Dejan Parčetić, državni sekretar. Potom je prikazan dokumentarni film „50 godina DIS” s najvažnijim rezultatima u minulih pet decenija. Srećko Miodragović, predsednik Upravnog odbora, najavio je naredne akrivnosti, a dr Marko Vulić je naznačio ključne pravce u primeni interneta i društvenih mreža.
Nikola Marković
Prisutnima je podeljena monografija „50 godina DIS” s tekstovima nekoliko saradnika, čiji su urednici Nikola Marković i prof. dr Dragana Bečejski Vujaklija. Sadržaj i značaj rečene monografije pohvalno su ocenili prof. dr emeritus sa FON-a, Dušan Starčević, i prof. dr Zoran Jovanović sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Nakon toga je predstavljena virtuelna izložba dokumenata iz rada DIS u proteklih 50 godina, autora prof. dr Slađana Babarogića sa FON-a.
Prof. dr Dragana Bečejski Vujaklija, potpredsednica Upravnog odbora, objasnila je da je DIS od 1987. godine dodelio 160 plaketa za najbolja domaća postignuća u informatici, podsetivši da su od dobitnika kasnije saznavali da su im one značajno pomogle u afirmaciji – kako nagrađenog proizvoda/usluge, tako i ličnoj. Prvih godina uručivana je najuspešnijoj firmi ili pojedincu za rezultate u prethodnoj godini, a od 2000. uvođene su nove kategorije koje su se vremenom menjale (razvijen i primenjen informacioni sistem, razvijen i primenjen informatički proizvod, postavljen veb sajt, objavljen naučni rad, ostvarena informatička usluga i tako redom). Spisak nagrađenih nalazi se u pomenutoj monografiji.
Na kraju svečanog skupa pričitana je Odluka Upravnog odbora o dodeli zahvalnica za 130 pojedinačnih i 40 kolektivnih članova DIS, a odlukom UO specijalno priznanje pripalo Nikoli Markoviću. Organizaciju obeležavanja značajnog jubileja podržale su kompanije „Informatika a.d.” i „Komtrejd”.
Obraćanje Dejana Parčetića
Poštovane dame i gospodo, izuzetna mi je čast da vas u godini obeležavanja jubileja pozdravim ispred Vlade Republike Srbije i Ministarstva informisanja i telekomunikacija, i da vam čestitam 50 godina rada, posvećenosti i doprinosa u oblasti telekomunikacija i informacionih tehnologija.
Društvo za informatiku Srbije značajan je partner Vlade u cilju digitalizacije naše zemlje i hvala vam na svim ovim godinama rada i izuzetne posvećenosti u doprinosu naše digitalne Srbije.
Upravo smo u četvrtoj industrijskoj revoluciji i novim tehnologijama videli veliku razvojnu šansu i 2017. godine na čelu sa predsednicom Vlade Anom Brnabić, prepoznali značaj digitalizacije i postavili je za jednu od prioritetnih oblasti. Od tada je urađeno mnogo i to dovoljno govori o očekivanjima države i prepoznavanju digitalnog doba kao prilike da se značajno pozicioniramo na tržištu informaciono-komunikacionih tehnologija kao država dobrih prilika.
IKT sektor je postao jedan od generatora novih radnih mesta, značajna izvozna grana, koja već danas pruža mnogo, ali od koje se u budućnosti još više očekuje. Svaka naredna godina nam je rekordna. U 2022. je izvoz IKT usluga bio rekordnih 2.7 milijardi eura. Danas, izvoz IKT usluga za 1. kvartal 2023. iznosi 786 miliona evra, što predstavlja rast od 43,9% u odnosu na isti period prošle godine, dok je izvoz IKT usluga za čitavu 2017. godinu, kada smo se opredelili da nam ova oblast bude prioritet, bio 740 miliona evra.
Uspeli smo da transformišemo javnu upravu u moderan, efikasan, transparentan i korisnički orijentisan servis koji građanima i privredi omogućava da brže i efikasnije završe administrativne poslove, sa bilo kog mesta na svetu i u vreme koje njima najviše odgovara. Zahvaljujući Nacionalnom portalu za elektronsku identifikaciju eid.gov.rs danas imamo gotovo 2 miliona registrovanih eGrađana koji koriste na stotine različitih elektronskih usluga, pristupajući Portalu eUprava euprava.gov.rs ali i mnogim drugim državnim portalima.
Zahvaljujući ovim rezultatima, prema poslednjem izdanju globalnog izveštaja Ujedinjenih nacija, koji prati razvoj elektronske uprave, Srbija je među 10 zemalja sveta koje su ostvarile najveći napredak u ovoj oblasti dok nas Svetska banka rangira na visoko 4. mesto u Evropi u oblasti digitalne transformacije.
Modernizacija i transformacija javne uprave radi privlačenja investicija i podstreka transformaciji društva ostaju jedan od prioriteta i na tome zajedno radimo sa vodećim kompanijama koje posluju u našoj zemlji.
Naša zemlja prepoznata je od strane velikih kompanija kao povoljno okruženje za istraživanje i razvoj. Danas u Srbiji svoje proizvode i rešenja razvijaju neke od najpoznatijih kompanija sveta, kao što su „Majkrosoft”, NCR, IBM, „Cisko”, „Kontinental”, „Šnajder”. Nedavno smo potpisali veoma bitne sporazume o saradnji sa kompanijama „Orakl” i „Amazon” od kojih takođe mnogo očekujemo.
Po čitavoj Srbiji smo raširili širokopojasnu telekomunikacionu infrastrukturu, povezali smo sve škole na internet, uveli digitalne nastavne sadržaje, uveli programiranje u osnovne škole, specijalizovana IT odeljenja u srednjim školama, specijalizovane master programe na fakultetima. Do kraja 2025. godine, uz pomoć Projekta razvoja širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima RS očekujemo da svako selo u Srbiji dobije pristup brzom internetu.
Srbija je uložila značajne napore i investicije u razvoj startapa i inovacione infrastrukture, i prethodnih godina zabeležen je veliki porast broja startapa i rekordne investicije u naš startap ekosistem. Naši startapi i naučnici danas imaju na raspolaganju inovacionu infrastrukturu – četiri naučnotehnološka parka u Beogradu, Novom Sadu, Čačku i Nišu i najmoderniji superkompjutersku opremu. U narednom periodu radimo na proširivanju kapaciteta u Kragujevcu, izgradnjom prvog Inovacionog distrikta, jedinog u ovom delu Evrope, od velike važnosti za dalji razvoj digitalne transformacije u čitavoj Srbiji. U njemu će biti izgrađen peti NTP u Srbiji, a posebno mesto će imati Nacionalni centar za kibernetsku bezbednost.
Koristim ovu priliku da se još jednom zahvalim Društvu za informatiku Srbije i radujemo se novim promenama koje slede na polju digitalizacije. Nastavljamo da kreiramo digitalnu Srbiju i radimo na stvaranju novih mogućnosti za sve. Kreiramo državu zasnovanu na inovacijama, izvrsnom inženjerskom kadru i najsavremenijim tehnološkim rešenjima.
