У другој, обимнијој студији, показано је да пушачи 1,4 пута чешће имају тешке симптоме због којих су смештани у одељења интензивне неге и стављени на механичко дисање.
Академик Рајко Игић
Пандемија изазвана корона вирусом (SARS-CoV-2) у многим земљама још увек прогредира, укључујући и неке бивше југословенске републике. Међутим, незна се довољно о чиниоцима који утичу на исход Kовид-19, болести коју тај вирус изазива. На пример, није познато како се овај вирус шири међу пушачима или непушачима.
Добро је познато да пушење оштећује имуни систем и плућна ткива, услед чега су пушачи осетљивији на инфективне агенсе; они два пута чешће оболевају од инфлуенце (грип) и симптоми грипа су обично тежи код пушача. Уз то, туберкулозни бацили лакше нападају пушаче него непушаче, како истиче експерт за туберкулозу, проф. др Душан Поповац. Kада туберкулоза доведе до инфламаторног оштећења плућног ткива, олакшава се капљичаст пренос бактерија од болесника на здраве особе и један болесник с активним обликом туберкулозе годишње зарази у просеку 10 особа (некада и 200). Ширење заразе коронавирусом је још веће. Поред чешћег оболевања од грипе, пушење је повезано с карциномом плућа и хроничном опструктивном болести. Без обзира на поменуто, у Србији се инциденца пушења споро смањује, мада се о тој штетној навици већ одавно спроводе две корисне здравствене акције. Дан непушења, 31. јануар, увели су студенти медицине из Тузле и Бањалуке неколико година пре него што је Светска здравствена организација одредила да је 31. мај Дан без дима цигарете.
У епидемији коју је 2012. године изазвао корона вирус (MERS-CoV) смртност пушача била је два пута чешча. Зато је важно да се установи има ли пушење дувана утицај на исход COVID-19. Већ од почетка садашње пандемије, кинески лекари су настојали да испитају однос пушења и садашњег коронавирусног обољења. У неким њиховим студијама праћен је број оболелих пушача и непушача, однос броја тих болесника смештених на интензивну негу, колико их је прикључено на механичко дисање и колика је смртност.
У једној од 5 студија изведених у Вухану праћен је 191 болесник, преживело их је 137, а умрло 54. Међу умрлима било је 9% пушача и 4% непушача. У другој, обимнијој студији, показано је да пушачи 1,4 пута чешће имају тешке симптоме због којих су смештани у одељења интензивне неге и стављени на механичко дисање. Мада ти, и већина других публикованих почетних резултата, указују на негативан утицај пушења на ову вирусну болест, нужна су додатна истраживања да би се сигурније знало да ли је утицај значајан у боље дизајнираним студијама.
Пошто је у неким крајевима Србије велики број овог вирусног обољена, а у популацији је много пушача, вредело би проучити какав је однос тежине те болести код пушача, пасивних пушача (особе које у домаћинству живе с пушачем или раде у просторијама где се пуши), бивших пушача (они који су оставили дуван пре дуже од годину дана) и непушача. Тако ћемо сазнати како наше становништво, у овом погледу, реагује на изложеност дуванском диму.
Поред утицаја дима дувана на ширење корона вируса и тежину њиме изазваног обољења, вреди истаћи да код сваког пушача долази до подстицаја јетрених ензима који метаболишу (разарају) разне лекове, укључујући антималарике (хлорокин и хидрохлорокин). Али када се болесник смести у болничке услове, он постаје непушач. Поред апстиненцијалних тегоба, код њега се свакодневно смањује активност поменутих јетрених ензима и кроз недељу дана она је равна оној код непушача.
Тако ће се догодити, ако болесник-пушач узима неки лек који се метаболише у јетри пре доласка у болницу и настави га узимати у истој дози када је „постао непушач” (то је нужно повећана доза лека на почетку да би се постигао користан ефекат), после недељу дана је превисока. Дакле почетна доза лека, укључујући и неки од поменутих антималарика, након извесног времена проведеног у болници где пушач присилно бива претворен у непушача, постаје превисока и доводи до повећања токсичних ефеката. [Још увек није леге артис доказано да су наведени антималарици ефикасни лекови код COVID-19 болести].
У време кућне изолације и забране директнх контаката, посебно код старијих становника, то стање представља подстицај за повећану потрошњу цигарета, али се и бивши пушачи наводе да пропуше. Том проблему треба да се посвете државни и локални тимови који руководе пандемијом, али и сви лекари, како би се то избегло. Поред информације која се даје грађанству о штетности повећане потрошње цигарета и преобраћања бивших пушача за исход COVID-19 инфекције, медицинско особље треба да указује пушачима да смање или оставе цигарете, а бившим пушачима да у кризним моментима радије пређу на неке нефармаколошке поступке или када баш морају да се привремено послуже е-цигаретама, никотином у жвакаћим гумама или бупропионом (Zyban), него да се врате цигаретама.
