„Правац Србија” је веома оригинална, стилски могуће и јединствена књига, од велике културолошке важности, која доноси невероватно много вредних, корисних података о историјским споменицима, здањима, манастирима и црквама, географским феноменима, традиционалном градитељству.
Миодраг Зупанц
Пред нама је изузетно корисна и занимљива књига којој је тешко одредити жанр. Није ни путописна, није ни туристичка монографија, нити уџбеник, не може се убројати у научни рад.
Инжењер Раде Весовић, рођен је 1952. године у Земуну. По завршетку Електротехничког факултета у Београду, запослио се у „Искри” из Kрања, захваљујући послу, путовао је широм Југославије, имао прилике да иде и даље, упозна европске земље.
Насловница
Kао и сви ми, тадашњи становници Југославије знао је елементарне податке о својој земљи: Kада је и како настала, која је река најдужа, која планина највиша, где је најстарији град, највеће језеро… Ништа необично, јер то сваки грађанин патрота, било које земље, мора и треба да зна. То је саставни део опште и грађанске културе, о томе се сазнаје у кући, потврђује у школи, преноси на млађе.
Нестанком бивше земље, престала су да важе многа дотадашња основна знања. Нашли смо се у Србији у којој, додуше, не фале наглашене патриоте и још гласнији националисти, хвала богу, ни нормалнији грађани свих профила образовања и статуса, не фали ни традиција, ни митови, ни мало надуване историје, али запањуће шкрипи у вези са елементарним познавањем много чега из историје, географије, уметности, културе, традиције Србије?!
Kоја нам је сада највиша планина? Kоја најдужа река? Највеће језеро? Најстарији град? Најстарија црква?
На први поглед, изгледа да то у овој земљи никоме није важно, да се без тога може, зажмурићемо на сопствено незнање, претурили смо много преко главе и без тога, па можемо и надаље?!
На срећу, у Србији има људи који се не мире са незнањем, осећају значај недостатка, стало им је да пронађу те одговоре. Један од њих је и Раде Весовић, писац ове књиге. То му је главни мотив и мотор покретач за полазак на викенд путовања и дугогодишње тумарање по разним буџацима, познатијим и мање знаним деловима земље, у потрази за бисерима светске и наше баштине, успут застајкујући пред велепним пејсажима којима наша земља обилује.
Типична страница
Почетне путоказе кретања налазио је на интернету, чак банално, на прилично непоузданој „Википедији”, на лицу места добијао исправке и допуне које су га приморале да податке провери у стручној литератури, да завири у радове Завода за заштиту споменика и културе, Завода за заштиту природе, разних одељења САНУ, да дође до занимљиве оставштине врхунских научника и истраживача, на пример култне књига Александра Дерока „Средњовековни градови у Србији и Црној Гори”, која га је просто заразила да обиђе и претури сваки и најмањи остатак старих утврда описан у књизи.
Почетно задовољавање личних побуда за спознајом Србије, прерасло је у нешто много озбиљније и опште, подаци и фотографије су се нагомилале, одлучио је да их подели на интернету. Отворио је сајт „Рутизам” и позвао пријатеље и остале заинтересоване да му се прикључе. И људи су дошли, круг радозналаца се шири, путује се у мањим и већим групама, сајт постаје све посећенији и кориснији. Баш то интересовање и захвалност бројних људи, нужно га је терало ка трајнијем запису, гурало у правцу настанка ове књиге: „Правац Србија”.
Раде Весовић је инжењерски тачан, стрпљив у проналажењу, упоран да се успентра и до тешко доступних рушевина градова, да гази речице не би ли доспео до напуштених воденица, километрима пешачи до напуштених насеља, до заборављених споменика, до разноразних чуда природе за које ни мештани не знају тачно где се налазе.
Притом се не разбацује писањем, не пренатрпава подацима, он записе даје концизно и прецизно са корисним дигресијама, путним упуствима како и кад стићи, са обавезном мапом на крају сваког поглавља и QR кодовима за GPS сналажење.
Kњига је сјајан подстицај за радознале, охрабрење и онима са плићим џепом за путовање и упознавање домовине.
Вредно је истаћи, да ово дело обилује изванредним ауторским фотографијама, права је штета што нису штампане у већем формату, али за утеху, они заинтересовани могу их видети на сајту „Рутизам” у правој величини и лепоти.
„Правац Србија” је веома оригинална, стилски могуће и јединствена књига, од велике културолошке важности, која доноси невероватно много вредних, корисних података о историјским споменицима, здањима, манастирима и црквама, географским феноменима, традиционалном градитељству, култури и обичајима наше земље. О томе би морао свако од нас да зна.
На крају, ако је треба некако одредити ово дело Радета Весовића, дефинисао бих је као: књигу путовања и сазнања. Дакле, пред вама је добронамерна препорука, покрените се, „Правац Србија” је поуздан путоказ.
