Потенцијални нови третман за лечење рака јајника и колоректалног карцинома дао је импресивне резултате – искорењивање болести у узнапредовалом стадијуму код животиња.
Нова терапија је до сада тестирана само на мишевима. Међутим, рани знаци обећавају, а клиничка испитивања на људима могла би да буду започета до краја године. Третман укључује сићушне куглице, импланте „фабрике лекова” које се постављају у тело и испоручују континуирану, високу дозу интерлеукина-2 (IL2) – природног једињења које укључује бела крвна зрнца у борбу против рака.
„Ми их дајемо само једном, али ,фабрике лековаʼ настављају да праве дозу сваки дан, тамо где је потребна све док се рак не елиминише”, каже биоинжењер Омид Вејсех са Универзитета Рајс у Тексасу, преноси Science Alert. „Када смо одредили тачну дозу – колико нам је фабрика било потребно – успели смо да искоренимо туморе код 100 одсто животиња са раком јајника и код седам од осам животиња са колоректалним карциномом”, каже Вејсех
Интерлеукин-2 је један из групе протеина који активирају имуни систем који се називају цитокини. Иако се цитокини већ користе у лечењу меланома и карцинома бубрега, проблем који имају научници је да натерају цитокине да се ефикасно боре против тумора, истовремено избегавајући опасно високе нивое упале на другим местима у телу, што изазива драматичне нежељене ефекте.
У овој студији, перле су постављене у перитонеум, врећасту облогу око црева, јајника и других абдоминалних органа. То омогућава лековима да специфично циљају рак без оптерећења тела у смислу запремине или тежине. Доза интерлеукина-2 коју дају ове „фабрике лекова“ била би превише токсична ако би се унела интравенски, али овде делује јер су високе концентрације фокусиране на тумор.
Куглице из „фабрике лекова” потенцијално се могу усвојити за рак на другим местима у телу, све док постоји облога где се могу сместити, и могу се подесити да испоручују различите врсте лекова, кажу истраживачи. То је флексибилан и иновативан систем. Штавише, лекови који се овде користе већ су одобрени као безбедни за употребу у клиничким испитивањима, што би требало да убрза процес. Коначни третман треба да буде минимално инвазиван и релативно једноставан за примену.
(Извор Спутњик)
