Научници из Националног истраживачког универзитета за електронску технологију (МИЕТ) и Универзитета Сеченов осмислили су први светски хируршки метод за зарастање резова и на унутрашњим и на спољашњим органима.
Предложена ласерска технологија је високоефикасна, тачна и јефтина. Резултати студије објављени су у часопису „Биоинжињеринг”. Методе зарастања резова које се данас користе имају низ мањкавости, рекли су научници. Употреба традиционалних шавова направљених иглом и концем ограничена је у операцијама на слузокожи, крвним судовима и другим деликатним ткивима. Шивење електричним и ултразвучним спајањем може оштетити здраво ткиво, а чврстоћа адхезивних веза је често недовољна.
„Успели смо да докажемо предност ласерске технологије за поправку рана меког ткива у односу на традиционалне хируршке методе. Технологија вам омогућава да брзо добијете херметички шав минималне величине, који у будућности неће оставити за собом груб, уочљив ожиљак”, рекао је Александар Герасименко, шеф студије и ванредни професор у Институту за биомедицинске системе у саставу МИЕТ-а. Према његовим речима, овај ефекат обезбеђује јединствени састав споја који се заснива на албумину, протеину за транспорт крви, а и оптичком апсорберу индоцијанинске зелене и једнозидне угљеничне наноцеви.
Ласерски уређај је опремљен паметним системом повратне информације о температури који омогућава да се контролише интензитет ласерског зрачења. Уз подршку софтвера долази до ласерског загревања биолошког ткива са тачношћу од 0,5 Целзијусових степени. „Компоненте споја су одабране да што више апсорбују ласерско зрачење, концентришући га у пределу ране. Под дејством зрачења течни лем се трансформише у чврст порозни биокомпозит који чврсто спаја ивице реза. У процесу даљег зарастања композит подстиче урастање ткива у своју структуру, а затим се раствара и излучује из организма.”
Након операције ласерски шавови са биоорганским лемом имају ширину три до четири пута мању од ширине шава ушивеног концем. Десет дана након операције, ткива у пределу нове врсте шава се практично не разликују од првобитне коже, истакли су научници. Тестови нове методе показали су не само ефикасно зарастање линеарних резова на кожи, већ и истовремено смањење упале, одсуство микроциркулацијских поремећаја и убрзање раста везивног ткива на озлеђеном месту.
„Наша технологија ласерске реконструкције ткива нам омогућава да смањимо трајање постоперативне рехабилитације, што ће омогућити смањење трошкова медицинских услуга и материјала. Због ниске цене, операција ће бити доступна широком спектру пацијената”, закључио је Герасименко. У овој фази технологија пролази кроз експерименталне провере на различитим ткивима тела. Научни тим је већ тестирао нову методу за рестаурацију слузокоже у максилофацијалној хирургији, крвних судова и зглобне хрскавице у ортопедији. Студија је спроведена у оквиру државног програма „Приоритет 2030”.
(Спутник)
