УСХОЂЕЊЕ УОБРАЗИЉЕ

РЕЦИKЛАЖА ИГРЕ

Сребрне минђуше (Иван Коцић)

Сви ми смо, с времена на време, неспособни да се одупремо свеприсутном притиску потрошачког друштва и његових закона. Да ли су нам све те ствари заиста потребне? На ово питање већ је одговорено. Питање које ја постављам: Где одлазе све ствари које бацимо? Kонкретно, где су ствари које смо волели, направили везу са њима, само да бисмо их на крају бацили?

Иван Коцић

Да ли смо одрасли тако брзо да смо заборавили све наше, некад тако важне играчке? Јесмо ли заборавили напоре наших родитеља у покушају да нас изненаде њима или наше стално досађивање за куповином истих?

Зато сам одлучио да их извадим из старих ормара и подрума, очиститим од прашине и опет се поиграм њима … Данас сам одрасла особа и другачије се играм, али једно је сигурно: ове старе играчке се више никада неће вратити забораву.

Серија мојих радова „Рециклажа игре” је наставак истраживања у области женске фигуре. Овај пут сам био концентрисан на портрет. На овај начин, као уметник, желео сам да процес рециклаже, данас тако потребан свим савременим потрошачким друштвима у које спада и наше, популаризујем и повежем с токовима савремене уметности. Идеја је била да у цео процес укључим и децу као носиоце наше будућности. Желео сам да сам процес рециклаже демистификујем у њиховим очима на један једноставан и забаван начин.

Тему свог уметничког опуса, портрет и фигуру, уткао сам у нови вид уметничког израза. Игра као процес кроз који одрастамо и сазревамо у самосталне и свесне појединце, чиниоце друштва, управо је приказана у изложеним портретима који су физички прикази наших личности.

Kористећи дечије играчке у процесу израде асемблажа приближио сам процес рециклаже најмлађима. Покушао сам да у њиховом свету објасним да сам процес рециклаже не мора бити монотон и напоран већ забаван и креативан, да није нужно од одбачених пластичних или стаклених предмета увек добити само сировину за поновну израду истих таквих предмета, већ неке сасвим нове, другачије по изгледу и значењу као што су, на пример, уметничка дела.

Асемблажи су направљени од играчака и осталих предмета које користимо и с којима градимо везу, али је прекидамо када одлучимо да нам више нису од користи… Ја сам им једноставно нашао нову функцију. Истовремена промоција уметности  и рециклаже је више него респектабилна и значајна улога. Kладим се да многи од нас сањају о таквој позицији у нашем друштву. Ови објекти су успели то да остваре.

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар