Развојем кретања и изгледа робота, а посебно његове умјетне интелигенције с одређеним обликом осјећаја мијењати ће се и појам робота. Док је појам човјека-робота представљао неки облик критике понашања и рада човјека, можда ће нови појам робота-човјека бити резервиран за изузетну способност, прецизност и знање.
Проф. др Гојко Николић
Не улазећи у многа рјешења човјеколиких покретних фигура које су се израђивале више од 1.000 година, а често наводиле као претече робота, намјера чланка је описати и расвијетлити само догађања од првог уређаја називаног роботом и сталне трансформације појма робот.
Сигурно је да је сваки робот строј, али сваки строј није робот! Њега од стројева, били они аутоматизирани или не, дијеле три кључна елемента: сензори који дају информацији о промјенама у околини строја (без обзира на што се оне односе), рачунало које процесуира добивене информације и доноси одлуке, те извршни елементи (актуатори) који извршавају донесене одлуке при чему мијењају себе или околину, неовисно какве те промјене биле.
Робот је од настанка тог имена и замисли што он јесте, доживио велике трансформаце не само техничке, већ и појмовне. Промјене су настале развојем технике и друштва. При томе су неки појединци имале пресудну улогу, али често се занемарује њихов утјецај или неточно наводи. Ваља истакнути њихову улогу. Потицај за писање овог чланка је текст „AI неће уништити људе, роботи долазе у миру”, објављен 13. вељаче 2020. у ЗГ-магазину. Наиме екипа The Guardian-а наручила је есеј од умјетне интелигенције, моћног језичног генератора Open AI GPT-3. За овај есеј GPT-3 је добио упуте од те екипе. У умјетну интелигенцију GPT-3 податке је унио Liam Porr, студент информатике на Свеучилишту Berkeley. Један од „бисера” који је унио „да је робот грчка ријеч која значи робови, заправо дословно да значи присиљен радити”. Неовисно о незнању тог студента, робот је једна од значајних сувремених ријечи која долази из славенског језика, а не од латинског, грчког или енглеског што је можда некима неприхватљиво или непојмљиво.
1. Назив робот
О настанку ријечи робот има више навода, макар су чињенице познате. Чешки писац Kарел Чапек написао је 1920. знанствено фантастичну драму R.U.R. – Russumovi univerzalni roboti, која је премијерно изведена на аматерској сцени Klicperovog divalda u Hradci Kralove 2. сијечња 1921, [1] а након тога у 25. сијечња 1921. у прашком Народном казалишту, слика 1. Та изведба у Прагу обично се наводи као праизведба те драме. Ове године се навршава 100 година пласирања ријечи робот. [2, 3] Радња драме се одвија у блиској будућности (по некима крајем 20. стољећа) на безименом отоку, изолираном од остатка свијета.
а) b)
Сл. 1. а) Kарел Чапек је 7 пута номиниран за Нобелову награду за књижевност, b) Фотографија с представе R.U.R.
Стари знанственик Rossum покушавао је синтезом имитирати живу твар, познату као протоплазма. Након дуготрајног експериментирања открио супстанцу која се понашала као жива твар, иако је била другог кемијског састава. [1] Желио је створити жива бића па је прво покушао са стварањем животиња. Његов млади нећак инжењер Russum видио је прилику да се обогати стварањем умјетног човјека – робота који би бесплатно радио у творници. Био је изузетно интелигентан и наставио је с тим експериментима. Свог ујака који се противио тому затворио је у лабораториј у којем је и умро. Инжењер Russum започео је с масовном производњом робота у твртки Rossum Universal Robots. Ти роботи, како је речено, нису метални човјеколики стројеви који раде покретани моторима и батеријама, већ хуманоидне биолошке јединке сличне човјеку. „Израђени” су од те умјетне „протоплазме” која се могла „обликовати” попут других материјала. Од њих су се „израђивали” сви дијелови тијела као што су умјетни живци, тетиве, кости, мишићи, срце, плућа, мозак и други органи. Израђивали су се и мушки и женски модели. Имали су мозак који може брзо размишљати попут рачунала и похранити велике количине података, али су били лишени осјећаја. Млади Russum је осмислио раднике који имају најмањи број потреба. Поједноставнио их је, одбацивши све што не иде у корист рада. Тиме је заправо одбацио човјека а направио робота. [1] Потпуно су равнодушни према својој судбини, чак и када их се раставља на дијелове. Не осјећају бол. Нови, умјетно створени, радници су идеални, немају осјећаје и не плаћа их се, немају никакве захтјеве. Продају се на тржишту јер могу обављати све послове. Један робот замјењује два и пол радника. Роботи се користе осим као радници још и као војници. Били су у ратовима немилосрдни. [1]
Све се закомплицира доласком младе жене Helena Glory, која је предсједница „Пророботске лиге човјечанства”. Она је та која је случајно изазвала побуну јер је потајно наговорила главног физиолога твртке Dr. Galla да роботима даде емоције. Жељела је да се роботи и људи могу боље разумјети. Добивши емоције роботи испољавају бијес, мржњу и жудњу за моћи и осветом према својим стваратељима, које потпуно уништавају. У прогласу наводе човјека непријатељем и одметником, с наредбом да их роботи све убијају. Главни робот Damon каже: „Морати убијати и господарити ако хоћете бити као људи. Читајте повијест. Читајте књиге људи.” [1]
Роботи су на крају побили све људе осим Alquista, грађевинара, шефа изградње RUR-а и суочили се са властитом пропашћу. Наговјештена је нада наставка живота с овим умјетним људима јер мушки и женски роботи почињу показивати њежне осјећаје једни према другима, а имплицира се да би се могли репродуцирати природним путем. [1]
RUR је постала врло успјешна представа. Након Прага у року од двије године приказана је у казалишту St Martin’s у Лондону и казалишту Garrick u New Yorku. Исто тако приказивала се у Пољској, Њемачкој па и Kраљевини СХС. Већ 1938. постала је први повијесни телевизијски програм знанствене фантастике када је BBC емитирао скраћену верзију. [1, 2]
Kарел Чапек је та умјетна бића, која раде у индустрији, назвао роботима. Влада увјерење да је тај израз измислио Kарел Чапек, што није истина. Он је сам говорио о настанку тог имена. Његов брат Јосеф, књижевник и сликар, који је с Kарелом често дискутирао о идејама и текстовима будућих приповиједака и драма, на његово питање како да назове те умјетно створене раднике предложио је да их назове роботима. Робот, роботник је чешка ријеч која означава човјека који ради тежак, присилни, мукотрпан посао. Треба нагласити да је та ријеч била присутна у свим (старо)славенским језицима међу којима је и јужнославенски. Kод најпознатијег Вранчићевог петојезичног рјечникa1 наводи се за латински: laborare – далматински (хрватски): рабити, теxати. Још прецизнији је седмојезични рјечник бенедиктинца Petra Lodereckera2, који је на садржај Фаустовог рјечника додао још ријечи чешког и пољског језика. У ступцу далматинског језика наведене су ријечи: работа (радња) и работник (особа која ради). [4]
Интересантно је да је Kарел имао друге приједлоге за те умјетно створене раднике међу којима и назив labori (енг. Labor – рад), али је пристао на приједлог свог брата.
Потицај за писање те драме била је спознаја да се свијет знаности и технике након Првог свјетског рата брзо развија. Рат је убилачком учинковитошћу усмртио велик дио генерације, уништио цијела царства, покренуо нове друштвене промјене. Претворио Сједињене Америчке Државе од уснулог дива у новонасталу велесилу. Било је то и вријеме Henry-ja Ford-a и његових високосеријских производних трака на којима су излазиле тисуће јефтинијих аутомобила. Свијет је био преправљен новим техничким производима попут телефона, бежичне телеграфије, радија, првих телевизора, зракоплова, пластичних производа и низа других. [2] Дошло је до процвата друштва али и опасности отуђивања човјека. Све се гледа кроз профит, човјек је у другом плану. То се показује кроз лик младог инжењера Russum-a, Harry-a Domin-a, главног директора творнице као и бизнисмена Jacob-a Berman-a, комерцијалног директора, који виде сав смисао пословања у смањењу трошкова производње те мањем утрошку времена производње израдака. По њему идеални радник је онај који ради као строј, нема душу, не ствара проблеме и ради оно што му се нареди.
Kарел Чапек упозорава будућа покољења на дехуманизацију процеса рада, на профит који постаје немилосрдни покретач свега у друштву. У таквом отуђеном друштву нема мјеста за људска бића. Њега је ухватио страх којег је описао у једном писму својој супрузи Олги: „Пишући дјело, обузео ме језив страх. Хтио сам њиме упозорити на масовну производњу и нечовјечне идеје. Одједном ме обузела тјескоба, да ће једном, можда ускоро, тако и бити, да нећу ништа спасити овим упозорењем, да ће, као што сам ја, аутор, водио силе ових тупих механизама камо год сам хтио, нетко једном повести глупог народног човјека против свијета и Бога.” [7]
Мало су познате и његове визионарске ријечи које су се такођер односиле на радњу његове драме: „За саму чињеницу да роботи успијевају преузети власт криви су људи – неодговорни генијални појединци, те профитерски морал индустријалаца који навјешћују доба људске отуђености”. [7] То је порука будућим покољењима, коју ми можемо најбоље процијенити данас када су роботи дио нашег свијета. Постоје такођер наводи да је ријеч робот први употријебио Kарeлов брат Јосеф у својој краткој причи Опилец (Пијанац) објављеној 1917. То није точно јер у тој приповијетки аутор користи ријеч аутомат, а не ријеч робот. [8]
2. Први робот
Постоје расправе о првом роботу с таквим називом. Наводи се да је првог робота израдио амерички инжењер Roy J. Wensley из твртке Westinghouse Electric and Manufacturing Company 1925. године и дао му име господин Televox. Име је комбинација двију ријечи теле (грчки: τηλε тēле – далеко) и vox (латински глас). Изумитељ је именом хтио нагласити да га се може гласом активирати из даљине. Изгледом је био непривлачан с четвртастом главом и правокутницима који означавају очи и уста, дрвеним торзом, те једноставним плоснатим рукама и ногама, слика 2. [9]
Сл. 2 Инжењер Roy J. Wensley са својим „механичким човјеком” [9]
Сл. 3 Чланак у новинама Popular Science Monthly од сијечња 1928. [9]
Televox је могао разумјети налоге исказане разним звиждуцима и обављати одређене радње. Акустичним сензорима разликовао је врсту звиждука као налог за извршавање одређеног задатка. Механизам се састојао од низа акустичних уређаја с електричним релејима, од којих је сваки био осјетљив на звук, односно вибрације одређене фреквенције. Одређена фреквенција звука активирала би кретање механизма, попут нпр. руку за укључивање прекидача електричних уређаја. Звиждуци су првотно имали три тона подешена на 600, 900 и 1.400 Hz. Његови одговори о извршењу радњи били су одговарајућа зујања, дуља, краћа или испрекидана.
У јавним гласилима приказиван је као сензација, бројним написима попут онога у New York Timesu-у с текстом „Механички човјек чује људски глас”. У опису се наводи: „Westinghouse Electric and Manufacturing Company јучер је демонстрирала у згради Westinghouse, 150 Broadway, електрични механизам који, када му се обраћа одговарајућим тоном, одговара звучним валовима унутар регистра људског гласа, даје точне информације и извршава разне налоге”. Новинари су га називали осим „механичким човјеком” још и „стројем који мисли”, те „електричним човјеком”, слика 3. Roy J. Wensley га је 1927. назвао „господин Herbert Televox”. [9, 10]
Нитко га није називао роботом, иако је израђен након што је већ постојао назив робот. Зато уређај Televox не може преузети примат као први робот који носи то име.
Први робот тог назива је робот Eric, којег је 1928. израдио капетан William H. Richards, ветеран Првог свјетског рата, инжењер стројарства заједно с познатим новинаром A.H. Reffelli-ем. Израђен је у Gomshall-у, у близини Dorking-а у Енглеској, слика 4. [11] Потицај за његову израду била је немогућност доласка војводе од Yorka на отварање годишње изложбе Друштва инжењера 15. рујна 1928. у Лондону. Kапетан Richards мислио је да би било добро направити „замјенског човјека” који би отворио изложбу, што је успио остварити. Робот Eric је на вријеме отворио састанак четвероминутним говором. То је била сензација и Eric је приказан у многим градовима Велике Британија, (слика 5а). [11, 12]
Робот Eric је израђен од алуминијског лима. Имао је обликовану главу, тијело, руке и ноге, (слика 4). Могао је сједити, стајати, махати рукама и окретати главу. Могао је говорити и одговарати на питања. Био је висок 1,83 метра (6 стопа) и тежак 140 килограма. У тијелу је био постављен електрични мотор који је окретао ваљак. Бројним електромагнетима, ременицама и опругама, остваривао је кретање руку и главе, те подизање тијела, односно устајање, (слика 5).
Уз подизање са столца робот Eric би се наклонио публици. Kористио је, како каже његов творац, најнапредније методе радио-технике према лиценци твртке Marconi. Интересантно је да на прсима има слова RUR, што указује на поријекло инспирације за тог робота, а можда и сличност с роботима у тој драми, (слика 4). [11]
Понесени почетним успјехом аутори су за робота Eric-а предвидјели много намјена. Сматрали су да може задовољити посао службеника за информације на жељезничкој станици, јављање на телефон или казивање точног времена. Најављивао је да ће до идуће године моћи и пјевати. [11]
а) b)
Сл. 4 Робот Eric, а) У стојећем положају, b) Приказ главе
Интерес за његов начин рада, тада врхунац технике, био је велик те су и новине приказивале његову конструкцију и техничко рјешење, слика 5b. [11]
а) b)
Сл. 5 а) Наступ робота Eric-а на скупу [11], b) Приказ конструкцијских рјешења помицања дијелова тијела робота Eric-а [11]
Након турнеја по Енглеској дошао је 29. сијечња 1929 у New York. То је била прворазредна сензација у Америци. Да би приказао свог робота у симпатичном издању Richards је учинио да робот Eric није само разговарао и одговарао на питања, већ се и шалио. При томе је устао, бљеснуо очима и извео искрење зубима с плавим пламеном те „намигнуо”. Наступао је с изјавом: „Даме и господо, ја сам робот Eric, човјек без душе. Велико ми је задовољство што сам овдје с вама у New York-у. Импресиониран сам високим зградама и подземним жељезницама. „Kапетан Richards дао је пророчанску изјаву: „Временом ће од њега индустрија имати велике користи”. [11]
Новине су биле пуне информација о сензацији из Енглеске, слика 6. [11] Стално су пратили његове јавне презентације и извјештавали читатеље о његовим „задивљујућим” могућностима. На изложби презентирани су оба човјеколика уређаја: механички човјек Televox и робот Eric, слика 7. [11]
Сл. 6 Новине су доносиле чланке о роботу Eric-у, алуминијском човјеку. [11]
Сл. 7 Изложбена презентација механичког човјека Televox–а и робота
Eric–а у Nеw York–у [11]
Никола Тесла, изумитељ првог бежичног даљинског управљања, претече сувремених рјешења аутоматизације и роботике, то бежично управљање је демонстрирао 1887. Био је заинтересиран за техничке новости поготово за сложене стројеве који обављају одређене радње без помоћи човјека. Сигурно је био назочан некој од презентација W.H. Richards–а с његовим тоботом Eric-ом у New York-у 1929. Такви уређаји били су у средишту његовог интереса и сигурно је размишљао о својим рјешењима даљњег развоја робота. Дао је пророчанску изјаву 1937: „У двадесетпрвом стољећу, роботи ће обављати послове које су раније радили робови у древним цивилизацијама”. Она наводи управо оно што је данас стварност, слика 8. [13]
Сл. 8 Пророчанска изјава великана Николе Тесле 1937. године
Роботичари се слажу да је прве најзначајније изумитељске кораке направио Никола Тесла, а за популаризацију и проширење значења ријечи робот заслужан је Isaac Asimov (1920-1992), писац научно фантастичних приповијетки, слика 9а. Увидио је значај робота у будућности и потребу да се однос између људи и робота унапријед одреди прецизним правилима и законима. [14]
а) b)
Сл. 9 Писци знанствено фантастичних приповијетки, а) Isaac Asimov, b) Arthur C. Clarke
Те је законе роботике Isaac Asimov објавио 1942. у краткој причи Runaround, иако су они били већ наговјештени у неколико његових ранијих прича. Прича Runaround је касније уврштена у књигу I Robot. Асимов се у својим дјелима посветио рјешавању односа робота и људи кроз њихове проблеме који ће настати у 21. стољећу. Развојем и широком примјеном робота у будућности Asimov предвиђа велике могућности и добробит за друштво али и настанак моралних сукоба. Тема приче Runaround говори о два знанственика чији успјех у раду овиси о помоћи робота. Проблем настаје када је један од робота Speedy измакнуо контроли. Рјешење проблема види у доношењу нужних закона роботике.
На инзистирање свог уредника John-а W. Cambell-а млађег, Асимов је створио Три закона роботике како би регулирао однос између робота и људи. Ти закони су:
1. Робот не смије озлиједити људско биће или нечињењем допустити да се човјеку науди.
2. Робот се мора покоравати налозима која су му наложила људска бића, осим ако би се такве наредбе косиле с Првим законом.
3. Робот мора заштитити своје постојање све док се таква заштита не коси с Првим или Другим законом [15].
Ови закони су касније проширивани с још три: Мета законом, Четвртим законом и Законом репродукције [16]. Без обзир на разумљиву потребу придржавања ових закона, њима протурјечи смјер развоја робота за војне потребе. Asimov је први далековидно схватио потребу и нужност увођења регулативе пројектирања и израде робота. То је почетак и најранији облик робоетике (roboethics). Још се ни данас у свијету не може постићи конценсус око основних постулата пројектирања робота и умјетне интелигенције [15].
Роботи од стројева који понављају исте програмиране операције данас постају све више стројеви с високом интелигенцијом који могу доносити „одлуке” изван програмских упута, дубоким учењем и новим спознајама. Обзиром на ту њихову „самосталност” све више постаје важан однос људи према роботима и обрнуто. Сва та етичка питања између робота и људи, треба дефинирати и правно регулирати. Скуп кодекса понашања у међусобном односу људи и робота, али и обрнуто, обухваћен је робоетиком. Нормама би се регулирала три кључна подручја: конструкција робота, упораба робота те однос људи и робота али и обрнуто.
Kритеријем конструкције забрањивало би се осмишљавање и обликовање робота за криминал или неморалне активности супротне законима. Забранило би се пројектирање робота за намјерно изазивање штете, сакаћења, убијања људи и животиња. Kонструкција робота не би смјела допустити културну, вјерску, сексуалну или статусну дискриминацију. Забрањена би била израда лица или тијела робота према познатим личностима, без њиховог изричитог пристанка.
У ЕУ је 2017. предложен документ у којем се наводи да еуропске вриједности, демократска начела, правне норме и поштивање темељних права требају бити уграђене у пројектиране сустава умјетне интелигенције. Исте године покренуто је и питање увођење правног статуса робота као „електроничке особе”. Ова иницијатива, као и неке друге, није прошла у парламенту ЕУ, јер је било пуно примједби и расправа које су се сводиле на став да робот није „особа”.
То противљење темељи се на приговору да се права не могу додијелити неживом строју, који нема свијест. Право по њима произлази из живота, а роботи су производ људског ума и руку, то су објекти, а не особе. Они немају душу и не могу добити статус особе и не смије се људе и роботе изједначити. Будући се мора постићи договор о тим питањима, та тема ће се сигурно и даље изазивати жучне расправе [17].
3. Дефиниција робота
3.1. Робот човјеколиког изгледа
Kако се развијао робот и мијењао конструкцију, рјешења и могућности, његове дефиниције су постајале све шире. Почетне дефиниције попут оне у Webster´s dictionary наводиле су да је робот „аутоматизирани уређај који обавља функције које се обично приписују човјеку”. Врло слично наводи и Енциклопедија Лексикографског завода, Загреб 1962. да је „робот аутомат с људским ликом, строј који врши различите, често врло комплициране операције диригиран електронским мозгом” [18] Дакле роботима се обиљежавају само стројеви који изгледају као људи и имају људске особине, тј. способни су радити, кретати се. [8, 14] Још и данас већина људи под роботом подразумијева искључиво човјеколике уређаје с електроничким мозгом који се могу кретати, говорити и обављати одређене послове.
3.2. Индустријски роботи
Индустријски роботи су настали темељем два развијена сустава – телеоператора и нумерички управљаних уређаја. Телеоператори су развијени за вријеме Другог свјетског рата ради потребе даљинског руковања нуклеарним сировинама. Нумеричко управљање примјењивало се на алатним стројевима, који су након рата били потребни за израду сложених дијелова авиона [19].
Индустријски роботи појавили су се 1950-их година у САД-у. Kористећи те двије различите технике, Американац George C. Devol Jr. (слика 10) патентирао је 1954. г. индустријски уређај – манипулатор који се сматрао претечом данашњега индустријског робота [19]. У сурадњи са Joseph-ом Engelberger-ом израдио је 1958. г. први индустријски робот. Произвела га је творница Unimation Inc, прва а дуго времена и водећа творница робота у свијету [19].
Велики Асимовљев поклоник, J. Engelberger, водитељ пројекта развоја првог програмабилног индустријског манипулатора, назвао га индустријским роботом, унаточ наводном противљењу стручних кругова [14]. Упораба робота у производњи започела је 1961. године, када је први индустријски робот постављен у творници General Motors у New Jersey. Овај је индустријски робот имао је хидраулички погон и програмирао се преко магнетског бубња. У САД-у 1970. године израђен је први сувремени индустријски робот с електричним погоном и шест ступњева слободе гибања, а управљао се рачуналом (слика 11.) [10, 12, 20].
Сл. 10 George C. Devol, Jr., 1961. [19]
Сл. 11 Изглед првог сувременог индустријског робота Unimation Inc. [19]
Роботи више не сличе на људе, имају једну или двије „руке”, па се мијењају и дефиниције. Kод описа највише се користи његова намјена као манипулатора. Ево најчешћих дефиниција индустријских робота:
– RIA (Robot Institute of America): „Робот је репрограмибилни мултифункцијски манипулатор, пројектиран да преноси материјале, дијелове, алате и специјалне уређаје кроз различите програмиране покрете у сврху испуњавања различитих задатака” [16, 21].
– ISO (International Standard Organisation): „Индустријски робот је аутоматски, репрограмирани вишефункцијски манипулатор који има више ступњева слободе кретања, који је погодан за руковање материјалом, дијеловима, алатима или посебним уређајима за извршавање промјењивих програмираних операција. Индустријски роботи обично имају једну или више руку, управљачки уређај с могућношћу памћења, а покаткад користе и сензоре за прикупљање информација из околине. ………” [16]
Из изгледа, намјене и дефиниције видљива је трансформација робота од оног изгледом попут човјека и његове намјене до мултифункцијског манипулатора који обавља одређене задатке дефиниране програмом. Тај програм по потреби се може мијењати, као и прихватница3 с хватаљком за хватање и држање различитих материјала, израдака и алата, слика 12.
Сл. 12 Примјена индустријских робота у аутомобилској индустрији [22]
3.3. Сувремени роботи за различите намјене
Развој робота усмјерен је на скоро сваку дјелатност човјека, слика 13. Ради тога роботи данас попримају различите облике, техничка рјешења и начине управљања. Развој умјетне интелигенције који се користи за њихово управљање, те развијени софистицирани сензори омогућују да роботи прате стање у околини, постају све самосталнији и могу „одлучивати” што подузети у одређеним ситуацијама и доносити закључке с циљем међусобног организирања ради обављања врло сложених задатака, слика 14.
Сл. 13 Правци развоја примјене робота [23]
Непосредна сурадња с човјеком у кући, школи, уреду, болницама наметнула је рјешења новог изгледа робота те један дио робота почиње поново попримати хуманоидни изглед. Он иде до потпуног имитирања изгледа човјека. То се односи на видљиве дијелове робота. Лице с вратом и руке изгледају и дјелују као људске с више или мање успјеха, (слика 14а). Други роботи попримају различите облике већ према намјени од играчака, дијелова производног процеса, медицинских сложених инструмената до возила.
Такав приступ захтјева и промјену дефиниције робота која би могла обухватити све сувремене роботе без обзира на њихову изведбу. Једна од сувремених дефиниција која обухваћа сва могућа рјешења робота гласи: „Робот је информатички строј који има физичку страну, односно робот је физичко проширење рачуналне технологије који претвара информацију у рад непосредно утјечући на нас и нашу околину”. [24]
а) b)
Сл. 14 Данас су присутне разне врсте робота, а) Ginolda Geminoid F од проф. Hiroshia Ishiguroa (2012.) [23], b) Робот конобар
Робот све више постаје појам, односно симбол нових техничких рјешења која се свакодневно појављују те служе и олакшавају рад и живот људима. Ако та рјешења задовољавају начела (слика 15) рада, која наводи дефиниција, они јесу роботи, без обзира на њихов изглед. Многе од њих не називамо роботима иако они задовољавају ту нову дефиницију попут аутоматског уређаја за чишћење куће (Roomba), банкомата, млијекомата, наплате паркирања и сл. аутоматских уређаја.
Сл. 15 Начела рада садашњих роботских сустава
Умјетна интелигенција развија се изразито брзо и стално повећава своје могућности. С њом и роботи постају све интелигентнији, а настоји се у њих уградити и одређени облик осјећаја. Жеља је да будући интелигентни роботи морају имати менталне способности које ће им омогућити да, не само разумију људе, већ и да разумију и самога себе, да буду свјесни свога знања, те да у довољној мјери буду способни мијењати се, односно унапређивати самога себе. То је сљедећи корак развоја робота. Тек тада би роботи могли постати озбиљна конкуренција људима.
Ово је даљња трансформација робота, у којој он може попримити било који облик и намјену, али мора имати три обиљежја: да прати сензорима околину и њене промјене, да добивене информације процесуира (рачунално обради) те да донесе налог којег неки актуатор треба извршити, (слика 15).
3.4. Живи роботи
Један смјер развоја робота кренуо је према мини и нанороботима. Они су прије свега намијењени медицини. Роботи нано величина дјеловали би унутар тијела човјека у циљу лијечења од разних болести, па чак би могли мијењати његове генетске аномалије.
Robert A. Freitas Jr., који је покренуо нанороботику и биотехнологију, класифицирао је медицинске механичке нанороботе у три врсте: респироците (умјетне крвне станице), слика 16а, микробиворе (умјетне бијеле крвне станице) и клотоците (умјетни тромбоцити). [25] Израду таквих механичка робота је изузетно тешко реализирати, али ипак већ постоје нека практична рјешења. Без обзира на потешкоће они се убрзано развијају. Бринути ће се о нашем здрављу и давати нам нове неслућене могућности. Футуролог Ray Kurzweil, чије се досадашње прогнозе остварују с високом точношћу, сматра: „У 2030-има у мозак (преко капилара) слати ћемо нанороботе који ће урањањем унутар живчаног сустава пружити виртуалну стварност и повезати наш неокортеx с облаком. Баш као што данас можемо бежично проширити снагу наших паметних телефона 10.000 пута у облаку, тако ћемо и свој неокортеx моћи проширити у облаку”. На тај начин, он предвиђа, да ће човјеку бити доступно укупно знање похрањено у облаку и приступ свим информацијама. Бити ће му омогућено да сложене математичке једнаџбе израчунава одмах. Моћи ће управљати разним возилима па и авионом иако није прошло никакву обуку. Разумјети ће и разговарати на било ком језику итд. [25]
а) b)
Сл. 16 а) Схема респироцита, b) Бактериобот (тзв. бактеријска бомба)
Да би олакшали израду наноробота знанственици су се окренули према кориштењу микроскопских организама у природи попут бактерија. Ти организми се слободно крећу околином у којој живе, имају свој животни циклус, користе исхрану која је у њиховом амбијенту, репродуцирају се, имају рецепторе којима проналазе мјесто „напада” у тијелу и након престанка храњења угибају, те се једноставно излучују из тијела. [25]
Снажни развој инжењерских метода у биологији и кемији, односно генетске манипулације, те знаности о материјалима и рачуналне знаности, омогућио је промјену природне намјене тих микроорганизама и дао им нову улогу. Тако су настали живи микро и нанороботи, а добили су и нови назив „бактериоботи” (Bacteriobots).
Kао примјер може се навести оспособљени бактеријски сој Salmonella enterica за синкроно ослобађање антиканцерогених токсина, цитокина и чимбеника који изазивају програмирану ћелијску смрт. Лијекови су били саставни дио бактерија, слика 16b. Друго рјешење је било испуњење љековитим плиновима микроорганизама (бактерије и археје4). Микроорганизми с испуњеним наномјехурићима се, помоћу ултразвучних валова или вањске енергетске силе, гурају дубоко у туморска ткива. Овакав приступ постигао је обећавајуће резултате код тумора на мозгу [25].
Велика очекиваних полажу се на стварање „синтетичких бактерија”. Живом организму додају се нови „неприродни” ДНK парови. Синтетичке базе, назване „X” и „Y”, додане су у ДНК соју бактерија Escherichia coli. Почетком 2017. године успјело се стабилизирати „полусинтетичке” бактерије које су могле расти и дијелити се природним путем, преносећи синтетичке базе „X” и „Y” на нове генерације. Познато је да сви организми имају стандардна четири слова ДНК абецеде А, Т, C, G (аденин, цитозин, тимин и гуанин). Живот је утемељен с 20 стандардних аминокиселина, али овај нови успјех открива да би додавањем нових двају слова у абецеду ДНK организам могао створити чак 152 нових аминокиселина. То даје могућност стварања потпуно нових молекула, а тиме и нових лијекова [25].
Други приступ је стварање нових живих биолошких наноробота. То је успјело америчким истраживачима са Свеучилишта Tufts. С издвојеним матичним станицама из заметака афричке жаба Xenopus laevis, кориштењем рачунала створили су нове организме, слика 17. Они су се могли кретати а при томе су могли гурати мале предмете који су били намјерно постављени у средини организма. Замисао је да у тој „врећици” буде смјештен лијек и да га они доводе на болесно мјесто у тијелу. Названи су по тој афричкој жаби ксеноботи (Xenobots). [25]
Сл. 17 Kсенобот
Kсеноботи су потпуно биоразградиви, а након што обаве задатке и протекне седам дана, кад станицама понестане храњивих састојака, умиру и излучују се из тијела. Иако су живи они се не могу размножавати нити даље развијати [25]. Стварање тих нових живих микроорганизама је почетак новог приступа добивања бионаноробота који имају велике могућности даљњег развоја. Осим предности ксенобота које су назначене, то је нови приступ израде биолошких робота, чије границе још не можемо сагледати.
Једно од питања које се може поставити јесу ли то роботи, односно нанороботи. Израз је већ удомаћен, али задовољавају ли они дефиницију робота? Kод механичких наноробота нпр. респироцита, иако су минијатурних величина, постоје сензори који добивају информације из околине, постоји процесор који донеси одлуку, те вентили који отварају спремнике с кисиком, односно угљичним диоксидом. Сада то изгледа нестварно и немогуће израдити обзиром на његову величину од 6-8 микрометара. Kод биолошких робота могу се поједине функције или дијелови само успоређивати са сличним код механичких робота. Имају рецепторе као сензоре којима истражују околину, уједно они им омогућују постизавање одговарајућег (циљаног) положаја у тијелу (симулација процесора), те механизам испуштања лијека нпр. пуцање опне (попут актуатора). Очито дефиниције робота доживљавају нову трансформацију сукладно специфичностима живих организама и њихових рјешења. Заједничка је иста идеја – обављање корисног задатка према дефинираном програму које је могуће остварити на различите начине.
Могу се очекивати и даљне промјене у данас несагледивим правцима развоја робота. О томе говоре прогнозе знанственика и футуролога. Писац Arthur C. Clarke (слика 9b) је најавио 1964. године „да је органска тј. биолошка еволуција дошла свом крају и сада смо на почетку анорганске и механичке еволуције која ће бити тисућу пута бржа” или како сада најављује Elon Musk: „Будуће повезивања робота с човјеком у јединствену цјелину је процес произашао из технолошке еволуције” [26]. Слично сматра Hiroshi Ishighuro један од најпознатијих свјетских роботичара. Он је увјерен да човјек у будућности више неће бити створен од крви и меса те ће се људска тијела развити у знатно издржљивији сустав. Увјерен је да ће се тек тада такав човјек моћи отиснути у свемир без посљедица.
4. Појам робота у свакодневном животу
Робот осим као заједнички појам и симбол нових развијених техничких рјешења и опћенито напретка знаности, почиње се користити и у пренесеном значењу. Досадашње понашање робота, због још увијек несавршених покрета и недовољно развијене умјетне интелигенције, исказује се неспретним кретањем и говором. Даје слику која се примјењује и за опис одређеног понашања људи. На многим радним мјестима у производњи поједини послови су увијек исти и људи их аутоматски понављају. Апсурдност таквог рада, којег сада замјењују роботи, најбоље је приказао Charlie Chaplin радећи на творничкој покретној траци у филму Модерна времена, слика 18. [22]
Сл. 18 Слика из филма Модерна времена [22]
Навику понављања наученог понашања и рада људи препознају као „рад попут робота” или „човјек-робот” у свакодневном животу. „Програмирање” у говору очитује се по наученим формулацијама и одговорима, без размишљања и давања властитих ставова. Присутно је свугдје од чиновника у уредима до политичара. Лако се може уочити да се за иста постављена питања добивају чак једнако обликовани одговори, без властитог промишљања, става или коментара. То су напамет запамћени одговори. Може се закључити да је тај „програм” можда дефиниран правилима службе, страначким оквиром односно стегом или пак укалупљеним свјетоназором. Такви људи-роботи не могу или не смију искочити из тог „програма”. Њихово понашање сличи на понашање релативно једноставних робота. Зато је тај појам нашао примјену и изван технике [22]. Све убрзанији развој робота и умјетне интелигенције одредит ће не само техничка рјешења и њихове могућности, већ и појам живога и неживога, свјеснога и несвјесног. Догодит ће се бројне социјалне промјене и доћи ће до незамисливих друштвених и међуљудских односа. Kако футуролози предвиђају и до пријатељевања и дружења с роботом, партнерских пословних односа с роботом, сексуалних партнера па чак и брака с роботом. То ће створити низ етичких и моралних дилема и поставити врло комплексна питања.
Роботи су у неким пословима бољи од људи, прецизнији и бржи. Познато је кориштење робота у дијагностици болести и код оперативних захвата. Развојем умјетне интелигенције роботи попримају одређене људске особине попут: процјене околине, препознавање особа и објеката, проналажење оптималнијег рјешења у даном случају те вођења сувисле конверзације. Уочавањем расположења особа могу процијенити насталу ситуацију и донијети одлуку (нпр. позвати помоћ и сл.). Већ замјењују људе на пословима рецепционара, дочекују госте у робним кућама, раде с болеснима и хендикепираним особама те с аутистичном ђецом, обучавају имигранте језик земље у којој су се уселили и сл. (слика 19).
а) b) c)
Сл. 19 Човјеколики роботи a) Pepper, b) NAO, c) Romeo
Развој робота овисан је о развоју умјетне интелигенције и њено приближавање људској. Људска интелигенција је вишезначна, с многим способностима као што су: рјешавање проблема, расуђивање, препознавање узорака, креативност, учење, језик, планирање, интуиција и примјена знања. Да би умјетна интелигенција постигла људску интелигенцију, она мора успјети на свим тим подручјима [26].
Пријеломни тренутак у развоју робота с UI бити ће када она буде већа од људске. Vincent C. Müller и Nick Bostrom истражили су 2013. када би се то могло догодити. Анкетирали су више од 500 истраживача умјетне интелигенције, или како су прецизно изјавили „стројне интелигенције високе разине” (HLMI, High Level Machine Intelligence). Поставили су питање: „До које бисте године с вјеројатношћу од 10%, 50% и 90% очекивали да умјетна опћа интелигенција буде већа од људске”. Одговори испитаника били су да ће с вјеројатношћу од 10% то догодити до 2022, са 50% до 2040, а са 90% до 2075. године. Неки футоролози попут Ray-a Kurzweila-а имају другачије прогнозе када ће се то догодити. Сви се слажу да долази дан када ће UI бити моћнија од људске, да ће се развијати у суперинтелигенцију. За то се треба већ данас припремати [27, 28].
Роботи с таквом интелигенцијом ће се понашати као људи, добивати сложене радне послове, учити, подучавати, информирати, рјешавати сложене задатке итд. Та замјена човјека с роботом не само у репетитивним пословима, већ и у когнитивним функцијама, уводи појам робот-човјек или хуманоидни робот. Добити ће свој симболички смисао и у свакодневном говору. Ускоро ће доћи вријеме када ће се људи радије дружити са стрпљивим, љубазним и паметним роботима него с људима. Тражити ће да у операцијском захвату судјелује робот. Вјеројатно ће људи одлучивати да ђецу подучава робот, а не учитељ, јер је његово подучавање стрпљивије и учинковитије [29].
Развојем кретања и изгледа робота, а посебно његове умјетне интелигенције с одређеним обликом осјећаја мијењати ће се и појам робота. Док је појам човјека-робота представљао неки облик критике понашања и рада човјека, можда ће нови појам робота-човјека бити резервиран за изузетну способност, прецизност и знање. Робот ће вјеројатно постати „дигитално (интелигентно) биће” и у много чему способнији од човјека те ће успоредба с њим постати похвала људима за њихово знање, прецизност и точност.
Закључак
Робот је један од ријетких техничких појмова који се у релативно кратком времену брзим развојем технике стално мијењао. То је ишло толико брзо да се ни поимање значења робота у свијести већине људи данас још није промијенило. Остало је на разини оног почетног, често наметнутог филмовима, који представља само оне техничке уређаје који изгледају као људи и раде њихове послове. Све изван тога не доживљавају као роботе иако их користе у свакодневном животу. Појам који се у пренесеном значењу користи у обичном говору наишао је на прихваћање и честу упорабу. Циљ овог рада био је изнијети најзначајније елементе тог развоја и трансформацију појма робот која је доживјела од настанка тог имена до данашњих дана.
Референце
[1] Чапек K.: R.U.R., Russumovi univerzalni roboti, Аурора, Накладник Хангар 7, Загреб 2019., ISBN 978-953-8048-66-1
[3] Николић Г.: Сто година назива робот, ZG-магазин, Знаност, доступно на https://zg-magazin.com.hr/сто-година-назива-робот/#море-80326, објављен 08.02.2021.
[2] Szondy D.: Robots got their name 100 years ago today, доступно на https://newatlas.com/robotics/rur-capek-play-word-robot-100-years/, објављено 25.01.2021.
[4] Ивањек Ж.: Драма писца пророка с којом је све почело, доступно на https://www.jutarnji.hr/kultura/knjizevnost/drama-pisca-proroka-s-kojom-je-sve-pocelo-9071120, објављено 03.07.2019.
[5] Вранчић Ф.: Dictionarium Quinque Nobilissimarum Europae Linguarum, Latinae, Italicae, Germanicae, Dalmatiae & Ungaricae, Cum Privilegiis, Venetiis, Apud Nicolaum Morettum, 1595., Претисак Нови Либер, Загреб 1992,
[6] Николић Г.: Живот и изуми Фауста Вранчића, треће проширено и дорађено издање, Накладници ХАТЗ, ПОУЗ, Загреб 2018., ISBN 978-953-7076-28-3
[7] Угарковић, Т.: (АНТИ)УТОПИЈСKА ДРАМАТИKА KАРЕЛА ЧАПЕKА, Дипломски рад, Свеучилиште у Загребу Филозофски факултет, Загреб, вељача 2019.
[8] Nesteroff: Историја роботике. Што и гдје су се појавили први роботи, доступно на https://grdening.ru/bs/popular-posts/robototehnika-istoriya-kakie-i-gde-poyavilis-pervye/, објављено 14.06.2006.
[9] 1927 – Televox – Roy J. Wensley (American), доступан на http://cyberneticzoo.com/robots/1927-televox-wensley-american/, приступ 07.10.2020.
[10] Kоји је први робот на свијету?… доступно на https://mahaons.ru/hr/womens-health/kakim-byl-pervyi-robot-v-mire-proishozhdenie-slova-robot-pervye-roboty.html, објављено 19.04.2019.
[11] 1928 – Eric Robot – Capt. Richards & A.H. Reffell (English), доступно на http://cyberneticzoo.com/robots/1928-eric-robot-capt-richards-english/, приступ 02.10.2020.
[12] Kоји је први робот на свијету?… доступно на https://mahaons.ru/hr/womens-health/kakim-byl-pervyi-robot-v-mire-proishozhdenie-slova-robot-pervye-roboty.html, објављено 19.04.2019.
[13] Борић М., Николић Г.: Никола Тесла, Наклада Хрватски великани, Привлачица, Винковци 2020., ISBN 978-953-156-376-5
[14] Тунић, Ј.: ПРИМЈЕНА СЦАРА РОБОТА ЗА ПОСЛУЖИВАЊЕ ОБРАДНИХ СУСТАВА, Завршни рад, ФСБ Загреб, доступно на http://repozitorij.fsb.hr/236/1/19_03_2008_Tunic_zavrsni_rad.pdf, објављено 2007.
[15] Runnaround by Isaac Aimov and the Significance of the Three Laws of Robotics in today’s world, семинарски рад, доступно на https://www.grin.com/document/513189, објављено 2016.
[16] Николић Г., Kаталинић Б., Рогале Д., Јербић Б., Чубрић Б.: Роботи & примјена у индустрији текстила и одјеће, свеучилишни уџбеник, ТТФ, Загреб 2008., ISBN 978-953-7105-22-8
[17] Николић Г.: Је ли „паметни” робот „мехатроничка особа”? ZG-magazin, доступно на, http://zg-magazin.com.hr/je-li-pametni-robot-mehatronicka-osoba/, објављено 19.07.2019.
[18] Робот, Енциклопедија Лексикографског завода, бр. 6, Загреб 1962., страна 481
[19] Павлић Т.: Основи роботике, V. семестар, Висока техничка школа у Бјеловару, презентација PP, приступ 09.10.2020.
[20] Робот, Leksikografski zavod Miroslav Krleža, доступно на https://enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=53100, приступ 09.10.2020.
[21] Шурина Т., Црнековић М.: Индустријски роботи, свеучилишни уџбеник, Школска књига, Загреб 1990.
[22] Николић Г.: Људи-роботи, ZG-magazin, http://zg-magazin.com.hr/ljudi-roboti/, објављен 05.09.2018.
[23] Николић Г.: Развој робота и промјене које они доносе, часопис Polytechnic&Design, Vol3. No3, 2015., стр. 326-339
[24] Јербић Б.: Роботика у медицини, изазов 21. стољећа, презентација у PP на Трибини: Пресјецишта медицине и стројарства, Загреб, 2014.
[25] Николић Г.: Минијатурни роботи, у поступку за тисак
[26] De Planque, T.: Will Cloud Computing Make the Benefits of Artificial General Intelligence Accessible to Everyone?, достзупно на https://mse238blog.stanford.edu/2017/07/teun/will-cloud-computing-make-the-benefits-of-artificial-general-intelligence-accessible-to-everyone/, објављено 12.07.2017.
[27] Müller, V. & Bostrom, N.: Future Progress in Artificial Intelligence: A Survey of Expert Opinion, доступно на https://nickbostrom.com/papers/survey.pdf, објављено 2014.
[28] Николић Г.: Уградња емоција у роботе, ZG-magazin, доступно на https://zg-magazin.com.hr/ugradnja-emocija-u-robote/, објављено 06.10.2020.
[29] Николић Г.: Роботи-људи, ZG-magazin, http://zg-magazin.com.hr/roboti-ljudi/, 07.09.2018.
(Извор Повијест филозофије и технике)
1 U Vrančićevom Petojezičnom rječniku [5] strana 52
2 U knjizi [6] strana 35
3 izvršni procesni uređaj
4 Jednostanična bića različita od bakterija i eukariota
